za najbolje iskustvo pri čitanju okrenite vaš mobilni uređaj u horizontalni položaj
Perfekt je jedno od tri glagolska vremena za prošlost u njemačkom jeziku i on se kao na našim jezicima gradi s dva glagola, s tim što je redoslijed relativno jasno definisan i malo manje fleksibilan nego u našim jezicima. Tokom ove lekcije ćemo se osvrnuti na nekoliko ključnih stvari kada se radi o perfektu, a to su:
- pomoćni glagoli
- particip perfekt (grupa 1)
- redoslijed riječi
- kombinovanje perfekta sa priloškim odredbama
- postavljanje pitanja u perfektu
- particip perfekt (grupe 2, 3 i 4)
- definicija za tvorbu particip perfekt glagola iz grupe 1
Pomoćni glagoli
U njemačkom jeziku se koriste dva pomoćna glagola u perfektu, a to su haben i sein, pri čemu glagol haben ima daleko širi spektar korištenja od glagola sein. Iako je u pitanju perfekt, odnosno prošlo vrijeme pomoćni glagoli haben i sein će da budu u prezentu, odnosno:
ich | bin | wir | sind |
du | bist | ihr | seid |
er/sie/es | ist | sie/Sie | sind |
ich | habe | wir | haben |
du | hast | ihr | habt |
er/sie/es | hat | sie/Sie | haben |
Relativno je jasno definisano kada koristimo glagol haben, a kada koristimo glagol sein kao pomoćne glagole u perfektu:
Glagol sein kao pomoćni glagol u perfektu koristimo za:
- glagole kretanja poput gehen, fahren, laufen, schwimmen, fliegen, reisen, kommen itd.
- glagole promjene stanja aufwachen, einschlafen, sterben
- neki nekategorisani glagoli poput sein, passieren, werden, bleiben, itd.
Glagol haben kao pomoćni glagol u perfektu koristimo u 90% slučajeva i za njega sada nećemo izdvajati puno primjera, ali ćemo se svakako i na njega osvrnuti malo kasnije kada dođemo do praktičnih primjera. Jako je bitno razumjeti da se ovaj glagol koristi skoro uvijek u perfektu.
Osim toga glagol haben kao pomoćni glagol u perfektu više ne znači „imati“, već preveden na naše jezike znači isto što i „sein“, odnosno „biti“. Ovo na početku može biti malo konfuzno, ali se vremenom usvoji.
ich habe geschlafen -> ja sam spavao
du hast mich gesehen -> ti si mene vidio/vidjela
er/sie hat das Essen gekauft -> on/ona je jelo kupio/kupila
Particip perfekt (grupa 1 – ge + t/en)
Pored pomoćnih glagola haben i sein nam treba i glavni glagol kako bismo napisali ili rekli rečenicu u perfektu. Glavni glagol je u suštini ono što je u prošlosti urađeno (jeo/jela, pio/pila, vozio/vozila, učio/učila, spavao/spavala itd.), a u perfektu će on biti u tzv. particip perfekt formi, poznatoj i pod imenom „Partizip II“.
Particip perfekt se gradi na nekoliko načina i zvanično postoje četiri grupe particip perfekta. Svi oni imaju istu funkciju i stoje u rečenici na istom mjestu, ali se grade svaki na svoj način. Svaki glagol ima svoju particip perfekt formu i ona se nikada ne mijenja. Zašto ovo naglašavam? Zato što se na našim jezicima kroz lica mijenjaju i glavni i pomoćni glagoli, a u njemačkom jeziku samo pomoćni. Dakle ako jednom naučite particip perfekt formu nekog glagola, znaćete je za sva lica i neke druge (naprednije) glagolske oblike.
Pređimo na tvorbu samog particip perfekta. Particip perfekt forma većine glagola je u grupi 1. To znači da će glagol dobiti prefiks ge- i završetak -t ili –en, a između njih obično stoji osnova glagola.
Moja preporuka je da svaki prosječni učenik njemačkog jezika kao stranog jezika i koji nema neke više lingvisitičke ambicije od svakodnevne komunikacije na poslu i svakodnevnom životu uči particip perfekt oblike glagola lagano i postepeno napamet kako se bude susretao s novim glagolima umjesto da učiti po definiciji da li glagol u perfektu završava na –t ili –en. Ako nekoga zanima definicija po kojoj se određuje da li glagol u particip perfektu završava na –t ili –en, moćiće da je pročita na dnu ove lekcije u skraćenoj formi.
Pojednostavljena varijanta glasi da svaki glagol ima svoju particip perfekt formu i da se ona nikada ne mijenja. Ako je naučimo jednom onakva kakva jeste, ona ostaje takva i nikada se neće promijeniti. Evo i nekoliko primjera particip perfekta prve grupe.
infinitiv | particip perfekt | infinitiv | particip perfekt |
leben | haben + gelebt | kaufen | haben + gekauft |
essen | haben + gegessen | schlafen | haben + geschlafen |
fahren | sein + gefahren | spielen | haben + gespielt |
machen | haben + gemacht | sehen | haben + gesehen |
haben | haben + gehabt | sein | sein + gewesen |
Kompletan spisak svih glagola u svim oblicima postoji na stranici verbformen.de .
Redoslijed riječi u perfektu
Što se perfekta tiče njegov redoslijed riječi je isti kao i u svim rečenicama s dva glagola. Po pravilu subjekat u nominativu stoji na prvom mjestu, pomoćni glagol haben ili sein na drugom, a particip perfekt obavezno uvijek mora da bude zadnja riječ u rečenici (u predikatu).
NEKOLIKO PRIMJERA* | |
Ich habe in Deutschland gelebt. | Ja sam u Njemačkoj živio/živjela. |
Du hast heute das Mittagessen gekocht. | Ti si danas ručak skuvao/skuvala. |
Mario hat sehr schlecht geschlafen. | Mario je veoma loše spavao. |
Die Schüler sind vorhin nach Hause gegangen. | Učenici su maloprije kući otišli. |
Dein Kollege ist um 9 Uhr zur Arbeit gekommen. | Tvoj kolega je u 9 sati na posao došao. |
Wir sind gestern nach Frankfurt geflogen. | Mi smo juče za Frankfurt odletjeli. |
*Redoslijed riječi na desnoj strani je prilagođen redoslijedu na njemačkom jeziku
Ako postoje priloške odredbe ili objekti kao u gore navedenim rečenicama onda oni stoje po pravilu između pomoćnog glagola haben ili sein i glavnog glagola koji je zadnja riječ u rečenici/predikatu.
Postavljanje pitanja u perfektu
Pitanja u perfektu se postavljaju klasično kao i u drugim vremenima. U većini slučajeva će to biti ili W-pitanjem ili s glagolom na prvom mjestu. Više o postavljanju pitanja možete saznati u ovoj lekciji.
W – pitanja
Wann bist du gekommen? | Kada si došao/došla? |
Ich bin heute um 2 Uhr gekommen. | Ja sam danas u 2 sata došao/došla. |
Wo hat deine Familie früher gelebt? | Gdje je tvoja porodica prije živjela? |
Meine Familie hat früher in Bayern gelebt. | Moja porodica je prije u Bavarskoj živjela. |
Wie ist deine Freundin nach Berlin gekommen? | Kako je tvoja djevojka u Berlin došla? |
Sie ist mit dem Flugzeug nach Berlin gekommen. | Ona je s avionom u Berlin došla. |
Hallo Jonas, was hast du heute alles gemacht? | Zdravo Jonase, šta si danas sve radio? |
Ich habe heute trainiert und Deutsch gelernt. | Ja sam danas trenirao i učio njemački. |
Na isti način se mogu sklapati rečenice sa svim W-riječima. U većini slučajeva redoslijed je slijedeći:
W-riječ | pomoćni glagol haben/sein | subjekat | priloške odredbe i/ili objekat | particip perfekt
Na W-pitanja standardno ne možemo odgovarati sa da ili ne. To međutim možemo u slijedećoj vrsti pitanja.
Da/Ne – pitanja (pitanja s glagolom na prvom mjestu)
Hast du gestern das Fußballspiel gesehen? | Da li si juce gledao/gledala utakmicu? |
Nein, ich habe das Spiel leider nicht gesehen. | Ne, nažalost nisam gledao/gledala utakmicu. |
Hat dein Bruder die Prüfung bestanden? | Da li je tvoj brat položio ispit? |
Ja, er hat die Prüfung bestanden. | Da, on je položio ispit. |
Ist Paula rechtzeitig zur Arbeit gekommen? | Da li je Paula na vrijeme na posao došla? |
Nein, sie ist 10 Minuten zu spät gekommen. | Ne, ona je 10 minuta prekasno došla. |
Seid ihr schon im Bodensee geschwommen? | Jeste li već plivali u Bodenskom jezeru? |
Ja, wir sind im Bodensee geschwommen. | Da, mi smo plivali u Bodenskom jezeru. |
I ovdje je redoslijed riječi relativno jasno definisan – pomoćni glagol ili haben ili sein stoji na prvom mjestu promjenjen kroz lica u skladu sa subjektom koji stoji na drugom mjestu. Particip perfekt je i u ovom slučaju na zadnjem mjestu, a između subjekta i particip perfekta stoje priloške odredbe i objekti ako ih uopšte imamo u rečenici.
Particip perfekt (Grupe 2, 3, 4)
Već smo rekli da je većini glagola particip perfekt u grupi 1, odnosno imaće prefiks ge- i završetke –t ili –en. Postoje međutim glagoli čiji particip perfekt drugačije gradimo. Preletićemo svaku od ovih kategorija.
Grupa 2 - razdvojivi glagoli
U grupu 2 spadaju razdvojivi glagoli poput anrufen, einkaufen, aufräumen, einsteigen, aussteigen, fernsehen itd. Particip perfekti ovih glagola se grade tako što se prefiks ge- stavi između prefiksa razdvojivog glagola i njegove particip perfekt forme. Najlakše ćemo to pokazati na nekoliko primjera s gore navedenim glagolima:
an|rufen | –> angerufen |
ein|kaufen | –> eingekauft |
auf|räumen | –> aufgeräumt |
ein|steigen | –> eingestiegen |
los|fahren | –> losgefahren |
U ovu grupu spadaju glagoli koji počinju na: ab-, an-, auf-, aus-, ein-, heim-, her-, hin-, los-, mit-, nach-, vor-, weg-, zu- i zurück.
Grupa 3 - glagoli koji završavaju na -ieren
Svi glagoli koji završavaju na –ieren spadaju u kategoriju 3. Oni u particip perfektu nikada ne dobijaju prefiks ge- i uvijek završavaju na –iert. Evo i nekoliko primjera:
telefonieren | –> telefoniert |
informieren | –> informiert |
studieren | –> studiert |
passieren | –> passiert |
probieren | –> probiert |
Grupa 4 - nerazdvojivi glagoli
U ovu grupu spadaju tzv. nerazdvojivi glagoli. To su glagoli koji izgledaju kao bi mogli biti razdvoji, ali oni to nisu. To su glagoli koji počinju na: be-, emp-, ent-, er-, ge-, hinter-, miss-, ver- i zer-. Ovi glagoli kao i ovi prethodni nikada ne dobijaju ge- u particip perfektu, već počinju onako kao što počinju i u infinitivu, a završavaju na –t ili –en kao i glagoli iz prve grupe. Primjeri s ovom vrstom glagola bi bili npr.:
verkaufen –> verkauft |
bestehen –> bestanden |
verstehen –> verstanden |
gehören –> gehört |
erzählen –> erzählt |
bezahlen –> bezahlt |
Skraćena definicija po kojoj možemo utvrditi da li particip perfekt u prvoj grupi završava na –t ili –en.
1. Pravilni glagoli u particip perfektu dobijaju prefiks ge- i nastavak –t. Između ge- i –t stavljamo osnovu nekog glagola. Osnova nekog glagola je kada mu iz infinitiva odbijemo nastavak –en, kao npr.
machen – odbijemo mu –en -> ostane „mach“, na „mach“ dodamo ge– i –t pa dobijemo „gemacht“
suchen -> such –> ge + such + t = gesucht
kochen –> koch -> ge + koch + t = gekocht
spielen -> spiel -> ge + spiel + t = gespielt
2. Nepravilni glagoli kojima se mijenja osnova preteritu ili particip perfektu dobijaju prefiks ge- i nastavak –en.
bitten – gebeten – nepravilan u preteritu (bat), pa u particip perfektu završava na –en
fallen – gefallen – nepravilan u preteritu (fiel), pa u particip perfektu završava na –en
gehen – gegangen – nepravilan u preteritu (ging), pa u particip perfektu završava na –en
sehen – gesehen – nepravilan u preteritu (sah), pa u particip perfektu završava na –en
Nešto je ostalo nejasno?
Pišite mi i tokom slijedećeg prenosa na Youtubu ću uživo da odgovorim na Vaša pitanja!
