za najbolje iskustvo pri čitanju okrenite vaš mobilni uređaj u horizontalni položaj

U njemačkom jeziku postoji nekoliko vrsta članova u odnosu na druge jezike koji prosto nemaju tu vrstu riječi.  Neki članovi se koriste  više od drugih, a određeni i neodređeni član se koriste najviše. Određeni i neodređeni član se spominju na samom početku tokom prvih nekoliko lekcija učenja njemačkog jezika, ali nažalost mnogim učenicima dugo nije jasna razlika između određenog i neodređenog člana, a neki je nikada i ne shvate, jer im nije dovoljno detaljna objašnjena razlika tokom kursa.

 

Na dnu ove lekcije ću za vas koji znate engleski jezik objasniti ovu razliku i na osnovu engleskog jezika.

Određeni član

Određeni član u njemačkom jeziku postoji u nekoliko varijanti u zavisnosti od i roda imenice uz koju stoji.

 

U tabeli ispod možete vidjeti određeni član u svim padežima i rodovima. Genitiv stoji na zadnjem mjestu jer za A1 nivo nije toliko bitan. On je za sada u potpunosti opcionalan. Akuzativ u ovoj tabeli stoji iznad dativa, jer se on prvi uči, a veoma je sličan nominativu, pa ga je vizuelno lakše uporediti s nominativom.

 

ODREĐENI ČLAN U SVIM PADEŽIMA I RODOVIMA

Padež

muški rod

ženski rod

srednji rod

množina

Nominativ

der

die

das

die

Akuzativ

den

die

das

die

Dativ

dem

der

dem

den

Genitiv

des

der

des

der

Dakle, kada u njemačkom jeziku mijenjamo neku imenicu kroz padeže, mi u stvari mijenjamo član ispred te imenice, odnosno i pridjev ako postoji, ali i ovome na nivou A2.

 

Na našim jezicima se npr. kroz padeže često mijenja i sama imenica, dok to na njemačkom jeziku uglavnom nije slučaj, a šta to tačno znači ćemo vidjeti na nekoliko primjera:

 

Nominativ

der Mann

čovjek

Dativ

dem Mann

čovjeku

Akuzativ

den Mann

čovjeka

Nominativ

die Frau

žena

Dativ

der Frau

ženi

Akuzativ

die Frau

ženu

Nominativ

der Hund

pas

Dativ

dem Hund

psu

Akuzativ

den Hund

psa

Na isti ili sličan način funkcioniše većina promjena kroz padeže na njemačkom jeziku. Imenica ostaje kakva jeste, ali se mijenja član ispred nje. Ako znamo riječ „Mann“, „Frau“ ili „Hund“, ta riječ se (skoro) nikada neće mijenjati kroz padeže. Ako bismo dali nekom strancu da uči sve ove promjene imenice na našem jeziku, vjerovatno se ne bi dobro proveo, jer bi pored rodova morao učiti i nastavke za svaki padež:

 

Nominativ

Genitiv

Dativ

Akuzativ

Vokativ

Instrumental

Lokativ

čovjek

čovjeka

čovjeku

čovjeka

čovječe

čovjekom

čovjeku

Na njemačkom jeziku skoro sve imenice u jednini ostaju iste pri promjeni kroz padeže. Izuzeci su muški i srednji rod u genitivu. Pored toga postoji mala grupa imenica muškog roda koju ćemo spominjati tek B1 nivou. 

Određeni član u njemačkom jeziku postoji u nekoliko varijanti u zavisnosti od i roda imenice uz koju stoji.

 

U tabeli ispod možete vidjeti određeni član u svim padežima i rodovima. Genitiv stoji na zadnjem mjestu jer za A1 nivo nije toliko bitan. On je za sada u potpunosti opcionalan. Akuzativ u ovoj tabeli stoji iznad dativa, jer se on prvi uči, a veoma je sličan nominativu, pa ga je vizuelno lakše uporediti s nominativom.

 

ODREĐENI ČLAN U SVIM PADEŽIMA I RODOVIMA

Padež

muški rod

ženski rod

srednji rod

množina

Nominativ

der

die

das

die

Akuzativ

den

die

das

die

Dativ

dem

der

dem

den

Genitiv

des

der

des

der

Dakle, kada u njemačkom jeziku mijenjamo neku imenicu kroz padeže, mi u stvari mijenjamo član ispred te imenice, odnosno i pridjev ako postoji, ali i ovome na nivou A2.

 

Na našim jezicima se npr. kroz padeže često mijenja i sama imenica, dok to na njemačkom jeziku uglavnom nije slučaj, a šta to tačno znači ćemo vidjeti na nekoliko primjera:

 

Nominativ

der Mann

čovjek

Dativ

dem Mann

čovjeku

Akuzativ

den Mann

čovjeka

Nominativ

die Frau

žena

Dativ

der Frau

ženi

Akuzativ

die Frau

ženu

Nominativ

der Hund

pas

Dativ

dem Hund

psu

Akuzativ

den Hund

psa

Na isti ili sličan način funkcioniše većina promjena kroz padeže na njemačkom jeziku. Imenica ostaje kakva jeste, ali se mijenja član ispred nje. Ako znamo riječ „Mann“, „Frau“ ili „Hund“, ta riječ se (skoro) nikada neće mijenjati kroz padeže. Ako bismo dali nekom strancu da uči sve ove promjene imenice na našem jeziku, vjerovatno se ne bi dobro proveo, jer bi pored rodova morao učiti i nastavke za svaki padež:


Nominativ

Genitiv

Dativ

Akuzativ

Vokativ

Instrumental

Lokativ

čovjek

čovjeka

čovjeku

čovjeka

čovječe

čovjekom

čovjeku

Na njemačkom jeziku skoro sve imenice u jednini ostaju iste pri promjeni kroz padeže. Izuzeci su muški i srednji rod u genitivu. Pored toga postoji mala grupa imenica muškog roda koju ćemo spominjati tek B1 nivou. 

Upotreba određenog člana

1.        Određenim članom u nominativu definišemo rod neke imenice

  • der – muški, die – ženski, das – srednji, die – množina

2.      Određeni član kao i svi članovi može da stoji ispred imenice ili prijdeva, koji onda stoji ispred imenice

  • der Mann – čovjek
  • der nette Mann – ljubazni čovjek
  • die Frau – žena
  • die schöne Frau – lijepa žena
  • das Handy – mobilni
  • das neue Handy – novi mobilni
  • die Kinder – djeca
  • die kleinen Kinder – mala djeca

3.       Određeni član se koristi kada pričamo o nekome ili nečemu što nam je poznato ili o nečemu što je prethodno spomenuto.

  • Der Bus kommt. – (Taj/Onaj) Bus dolazi.
  • Die Tasche ist schön. – (Ta/Ona) Tašna je lijepa.
  • Das Kind spielt. – (To/Ono) Dijete se igra.
  • Die Kinder spielen Fußball. – (ta/ona) Djeca igraju fudbal.

4.      Određeni član se koristi kada pričamo o nekome ili nečemu što je jedinstveno (neko zanimanje, neka rijeka, planina, planeta, itd.)

  • Zanimanja: Der Präsident von Frankreich – Predsjednik Francuske – Ne može biti više od jednog predsjednika Francuske. Njegova pozicija je jedinstvena. Isto to važi za neke druge funkcije poput ministra za neku oblast, ili ako je u pitanju manja ambulanta, pa postoji samo jedan doktor koji radi tu, pa bio bio „der Arzt“. Ako postoji ministar za saobraćaj onda je on jedan jedini na toj funkciji u nekoj državi, te zbog toga ide sa der ili die ako je ženska osoba u pitanju. Ako imamo vozača busa, koji trenutno sjedi i vozi bus, on će isto ići sa određenim članom – der Busfahrer, jer u tom trenutku ne vozi više od jedne osobe bus.
  • Rijeke: die Donau, die Elbe, die Sava, der Nil, die Volga, itd.
  • Planine: die Alpen, der Himalaya, die Jahorina, die Zugspitze, itd.
  • Planete: die Erde, der Mars, der Jupiter, die Venus, itd.

5.       Određeni član se koristi u superlativu pri komparaciji pridjeva (o tome više u ovoj lekciji)

  • Ovo ćemo samo ukratko objasniti. Kada je u pitanju komparacija pridjeva i na našem jeziku postoji samo jedan osoba koja je „najbolja“, „najljepša“, „najbrža“, „najvrijednija“. To znači da ćemo na njemačkom jeziku tu koristiti ordeđeni član „der beste Fußballer – najbolji fudbaler“, „die schönste Schauspielerin – najljepša glumica“, „das schnellste Tier – najbrža životinja“ itd.

Više o ovome u lekciji „Komparacija pridjeva“.

6.      Određeni član se koristi kod rednih brojeva i nekih datuma (više o tome u ovoj lekciji)

  • Ovdje je slična situacija kao kod komparacije pridjeva. Može biti samo jedan „prvi“, jedan „drugi“, jedan „deseti“, jedan „dvadeseti“. Ovo važi kako za datume, tako i za druge redne brojeve.

7.       Određeni član bi se mogao prevesti kao „taj/onaj“, „ta/ona“, „to/ono“ ili „ti/oni“.

 

Više primjera ćemo uraditi nakon što pređemo i neodređeni član.

Neodređeni član

Sada nakon što smo obradili određni član možemo početi sa neodređenim, jer na osnovu određenog člana možemo definisati razlike između njih. Neodređeni član se u našim jezicima može prevesti kao „jedan/neki“ za muški rod, „jedna/neka“ za ženski rod, „jedno/neko“ za srednji rod ili „neki/neke/neka“ za množinu, ali ovi prevodi nisu uvijek pouzdani, a evo i tabelarnog pregleda:

 

NEODREĐENI ČLAN U SVIM PADEŽIMA I RODOVIMA

Padež

muški rod

ženski rod

srednji rod

Nominativ

ein

jedan/neki

eine

jedna/neka

ein

jedno/neko

Akuzativ

einen

jednog/nekog

eine

jednu/neku

ein

jedno/neko

Dativ

einem

jednom/nekom

einer

jednoj/nekoj

einem

jednom/nekom

Genitiv

eines

jednog/nekog

einer

jedne/neke

eines

jednog/nekog

Kada pogledamo tabelu možemo jasno vidjeti da neodređeni član u svakom rodu i padežu ima osnovu „ein“, na koji se u zavisnosti od roda i padeža dodaju nastavci koji su u tabeli podvučeni. U množini ne postoji neodređeni član. U tom slučaju se koristi tzv. „nulti član“, odnosno prosto rečeno ne pišemo nikakav član.

 

Nulti član je omiljeni član ljudi sa ovih prostora koji odu da rade i žive u Njemačkoj ili Austriji. Koriste ga u svim mogućim prilikama i najbolje im ide. Šala na stranu, nije im omiljeni član, već im se ne daju učiti članovi i rodovi, pa ih i ne izgovaraju, ali mi zato hoćemo!  

 

Neodređeni član se obično koristi kada se neka osoba ili stvar prvi put tokom nekog razgovora spominje, odnosno ako su ta osoba ili stvar na početku razgovora nepoznati – „neodređeni“. Ako tokom tog istog razgovora nastavimo spominjati prvobitno spomenutu osobu ili stvar, onda ćemo koristiti određeni član za istu. Evo i nekoliko primjera kako sa određenim, tako i sa neodređenim članom.

  

Ich sehe einen Hund.

Vidim (jednog/nekog) psa.

Der Hund bellt auf eine Frau.

(Taj)Pas laje na (jednu/neku) ženu

Die Frau läuft in ein Geschäft.

(Ta) Žena trči u (jednu/neku) prodavnicu.

Das Geschäft ist groß.

(Ta) Prodavnica je velika.

Ich habe einen Kollegen.

Imam (jednog/nekog) kolegu.

Der Kollege lebt in einem Dorf.

(Taj) Kolega živi u (jednom/nekom) selu.

Das Dorf ist unter einem Berg.

(To) Selo je ispod (jednog/nekog) brda.

Der Berg ist sehr hoch.

(To) Brdo je veoma visoko.

Wir kennen eine gute Ärztin.

Mi poznajemo (jednu) dobru ljekarku.

Die Ärztin hat einen Sohn und eine Tochter.

(Ta) Ljekarka ima (jednog) sina i (jednu) ćerku.

Der Sohn und die Tochter sind (!) Schüler.

(Taj) Sin i (ta) ćerka su (!) učenici

Die Schüler müssen noch viel lernen.

(Ti) Učenici moraju još puno učiti.

(!) – ovdje je u pitanju neodređeni član množina, odnosno „nulti član“ i zbog toga ne pišemo ništa:  Der Sohn und die Tochter sind Schüler.“

Sada nakon što smo obradili određni član možemo početi sa neodređenim, jer na osnovu određenog člana možemo definisati razlike između njih. Neodređeni član se u našim jezicima može prevesti kao „jedan/neki“ za muški rod, „jedna/neka“ za ženski rod, „jedno/neko“ za srednji rod ili „neki/neke/neka“ za množinu, ali ovi prevodi nisu uvijek pouzdani, a evo i tabelarnog pregleda:

 

NEODREĐENI ČLAN U SVIM PADEŽIMA I RODOVIMA

Padež

muški rod

ženski rod

srednji rod

Nominativ

ein

jedan/neki

eine

jedna/neka

ein

jedno/neko

Akuzativ

einen

jednog/nekog

eine

jednu/neku

ein

jedno/neko

Dativ

einem

jednom/nekom

einer

jednoj/nekoj

einem

jednom/nekom

Genitiv

eines

jednog/nekog

einer

jedne/neke

eines

jednog/nekog

Kada pogledamo tabelu možemo jasno vidjeti da neodređeni član u svakom rodu i padežu ima osnovu „ein“, na koji se u zavisnosti od roda i padeža dodaju nastavci koji su u tabeli podvučeni. U množini ne postoji neodređeni član. U tom slučaju se koristi tzv. „nulti član“, odnosno prosto rečeno ne pišemo nikakav član.

 

Nulti član je omiljeni član ljudi sa ovih prostora koji odu da rade i žive u Njemačkoj ili Austriji. Koriste ga u svim mogućim prilikama i najbolje im ide. Šala na stranu, nije im omiljeni član, već im se ne daju učiti članovi i rodovi, pa ih i ne izgovaraju, ali mi zato hoćemo!  

 

Neodređeni član se obično koristi kada se neka osoba ili stvar prvi put tokom nekog razgovora spominje, odnosno ako su ta osoba ili stvar na početku razgovora nepoznati – „neodređeni“. Ako tokom tog istog razgovora nastavimo spominjati prvobitno spomenutu osobu ili stvar, onda ćemo koristiti određeni član za istu. Evo i nekoliko primjera kako sa određenim, tako i sa neodređenim članom.

  

Ich sehe einen Hund.

Vidim (jednog/nekog) psa.

Der Hund bellt auf eine Frau.

(Taj)Pas laje na (jednu/neku) ženu

Die Frau läuft in ein Geschäft.

(Ta) Žena trči u (jednu/neku) prodavnicu.

Das Geschäft ist groß.

(Ta) Prodavnica je velika.

Ich habe einen Kollegen.

Imam (jednog/nekog) kolegu.

Der Kollege lebt in einem Dorf.

(Taj) Kolega živi u (jednom/nekom) selu.

Das Dorf ist unter einem Berg.

(To) Selo je ispod (jednog/nekog) brda.

Der Berg ist sehr hoch.

(To) Brdo je veoma visoko.

Wir kennen eine gute Ärztin.

Mi poznajemo (jednu) dobru ljekarku.

Die Ärztin hat einen Sohn und eine Tochter.

(Ta) Ljekarka ima (jednog) sina i (jednu) ćerku.

Der Sohn und die Tochter sind (!) Schüler.

(Taj) Sin i (ta) ćerka su (!) učenici

Die Schüler müssen noch viel lernen.

(Ti) Učenici moraju još puno učiti.

(!) – ovdje je u pitanju neodređeni član množina, odnosno „nulti član“ i zbog toga ne pišemo ništa:  Der Sohn und die Tochter sind Schüler.“

Primjeri sa situacijama

1)       Kod kuće smo i čitamo knjigu. Neko nas zove na telefon i pita nas „Ćao, kako si? Šta radiš?“ mi možemo da mu kažemo da čitamo knjigu na dva načina u zavisnosti od toga da li smo s obobom s kojom pričamo prethodno pričali o toj knjizi koju čitamo (određeni član) ili ako tu knjigu nikada nismo spomenuli toj osobi (neodređeni član).

 

Osoba A:

Hallo? *geht ans Telefon*

Halo? *javlja se na telefon*

Osoba B:

Hallo Jan, wie gehts? Was machst du?

Zdravo Jan, kako si? Šta radiš?

Situacija 1

Osoba A:

Oh, hallo Michael. Mir gehts gut, danke. Ich lese gerade ein Buch. Vielleicht kennst du es. Es heißt „Die Brücke über die Drina“.

O, zdravo Michael. Dobro sam, hvala ti. Čitam upravo (jednu/neku) knjigu. Možda je znaš? Zove se „Na Drini ćuprija“.

Situacija 1

Osoba A:

Oh, hallo Michael. Mir gehts gut, danke. Ich lese gerade das Buch. Wir haben gestern darüber gesprochen. Weißt du noch?

O, zdravo Michael. Dobro sam, hvala ti. Čitam upravo (onu) knjigu. Juče smo o njoj pričali.

Znaš još?

 

2)      Pričamo na terasi sa prijateljem i vidimo kako ulazi nepoznat čovjek u dvorište.

 

Osoba A:

Hey, ein Mann kommt gerade her.

E, (jedan) čovjek dolazi upravo ovamo.

Osoba B:

Hm, der Mann sieht* wie ein Postbote aus*.

Hm, (taj) čovjek izgleda kao (jedan/neki) poštar.

Osoba A:

Ja, das ist der Postbote. Er bring ein Paket.

Da, to jeste (onaj) poštar. On nosi (jedan) paket.

Osoba B:

In dem Paket ist sicher mein neues Handy!

U (tom) Paketu je sigurno moj novi mobitel!

* sieht aus je glagol „aussehen“ koji u prevodu znači „izgledati“. Više o razdvojivim glagolima u lekciji „Razdvojivi i nerazdvojivi glagoli“.

Objašnjenje na osnovu engleskog jezika

U engleskom kao i u njemačkom jeziku postoje određeni i neodređeni članovi. Ako znate pravilno koristiti engleske neodređene članove „a“ odnosno „an“, kao i određeni član „the“, onda možete shvatiti i suštinu iza njemačkih članova.

 

Svi određeni članovi na njemačkom jeziku iz tabele sa određenim članovima su na engleskom „the“, a svi njemački neodređeni članovi iz tabele sa neodređenim članovima su na engleskom „a“ odnosno „an“.

 

Suprotno od engleskog na njemačkom je ovo daleko kompleksnije, jer moramo paziti ne samo rod, već i padež u rečenici kako bismo napisali odgovarajući određeni, odnosno neodređeni član.

Nešto je ostalo nejasno?

Pišite mi i tokom slijedećeg prenosa na Youtubu ću uživo da odgovorim na Vaša pitanja!

    error: Sadržaj je zaštićen