za najbolje iskustvo pri čitanju okrenite vaš mobilni uređaj u horizontalni položaj
U njemačkom jeziku se glagoli između ostalog mogu podijeliti na pravilne i nepravilne, ali šta to tačno znači?
Kada kažemo da je neki glagol pravilan, to znači da mu se osnova ne mijenja ni pri promjeni kroz lica, ni u preteritu ni u particip perfektu. To je definicija pravilnih glagola. Svi ostali glagoli kojima se mijenja osnova ili kroz lica, ili u preteritu ili u particip perfektu se nazivaju nepravilnim glagolima. Mi u ovoj lekciji nećemo preduboko zalaziti u svijet pravilnih i nepravilnih glagola, ali ćemo pratiti promjene nekih kroz lica glagola isključivo u prezentu. Zanemarićemo promjene kroz preterit i particip perfekt i to ćemo ostaviti za neku drugu lekciju. Fokusiraćemo se na to šta je osnova glagola, koji su nastavci pravilnih i dati primjere i pravilnih i nepravilnih glagola.
Pravilna promjena glagola u prezentu
Već smo rekli da se ovim glagolima ne mijenja osnova kroz lica u prezentu. Prije nego što objasnimo kako “dobiti” osnovu nekog glagola, pogledajmo koji su to nastavci svih pravilnih i nekih nepravilnih glagola u prezentu:
NASTAVCI PRAVILNIH GLAGOLA | |||
jednina | množina | ||
ich | -e | wir | -en |
du | -(e)st | ihr | -t |
er/sie/es | -(e)t | sie/Sie | -en |
Ove nastavke u zavisnosti od lica dodajemo osnovi nekog pravilnog glagola, a šta je osnova nekog glagola? Osnova svakog glagola se dobije tako što se od njegovog infitiniva odbije -en, kao npr.:
INFINITIV | OSNOVA |
|
leben | leb- |
|
kommen | komm- |
|
gehen | geh- |
|
bitten | bitt- |
|
Kod glagola koji se pravilno mijenjanju u prezentu se osnova dakle ne mijenja. Da bismo objasnili šta to znači pokazaćemo prvo gore navedene glagole iz druge tabele sa nastavcima iz prve tabele.
leben (osnova “leb-“) | |||
jednina | množina | ||
ich | lebe | wir | leben |
du | lebst | ihr | lebt |
er/sie/es | lebt | sie/Sie | leben |
kommen (osnova “komm-“) | |||
jednina | množina | ||
ich | komme | wir | kommen |
du | kommst | ihr | kommt |
er/sie/es | kommt | sie/Sie | kommen |
gehen (osnova “geh-“) | |||
jednina | množina | ||
ich | gehe | wir | gehen |
du | gehst | ihr | geht |
er/sie/es | geht | sie/Sie | gehen |
bitten (osnova “bitt-“) | |||
jednina | množina | ||
ich | bitte | wir | bitten |
du | bittest | ihr | bittet |
er/sie/es | bittet | sie/Sie | bitten |
Kao što se može vidjeti u navedenim primjerima na osnove glagola smo dodali nastavke za pravilne glagole iz prve tabele i tako dobili promjenu tih glagola kroz lica.
Kod glagola “bitten” smo dodali dodatno i slovo “e” u drugom i trećem licu jednine, kao i u drugom licu množine radi lakšeg i ljepšeg izgovora. Slovo “e” se u drugom i trećem licu jednine, kao i u drugom licu množine dodaje kod glagola čija osnova završava na slova t, d, m i n. Neki primjeri su: arbeiten, finden, rechnen, itd.
Promjena sa gore navedenim glagolima se na isti način može izvršiti sa sve i jednim glagolom koji se pravilno mijenja u prezentu.
Nepravilna promjena glagola u prezentu
Nažalost nisu svi glagoli pravilni, tako da se moraju učiti i forme nepravilnih glagola ukoliko želite pravilno pričati. Mi ćemo se u ovoj lekciji i dalje držati samo promjene nepravilnih glagola u prezentu kao što je to bio i slučaj s glagolima koji se pravilno mijenjaju u prezentu. Pokazaćemo par primjera nepravilnih glagola kod kojih se mijenja kompletna osnova, zbog čega se i zovu nepravilni. Najpoznatiji nepravilni glagol koji se uči od prvog časa njemačkog jezika jeste glagol “sein”, odnosno “biti”. Njegova osnova, kao i oblici skoro uopšte nisu identični. Mnogi ljudi toga možda nisu svjesni, ali ista je situacija i na našem jeziku:
|
biti |
|||
|
jednina |
množina |
||
|
ja |
sam |
mi |
smo |
|
ti |
si |
vi |
ste |
|
on/ona/ono |
je |
oni |
su |
Kao što se može vidjeti i u našem jeziku glagoli “biti” ne samo da je promijenio osnovu, već je i sasvim “izgubio”.
Slijede glagol “sein” i nekoliko drugih nepravilnih glagola na njemačkom:
|
sein (biti) |
|||
|
jednina |
množina |
||
|
ich |
bin |
wir |
sind |
|
du |
bist |
ihr |
seid |
|
er/sie/es |
ist |
sie/Sie |
sind |
|
essen (jesti) |
|||
|
jednina |
množina |
||
|
ich |
esse |
wir |
essen |
|
du |
isst |
ihr |
esst |
|
er/sie/es |
isst |
sie/Sie |
essen |
|
lesen (čitati) |
|||
|
jednina |
množina |
||
|
ich |
lese |
wir |
lesen |
|
du |
liest |
ihr |
lest |
|
er/sie/es |
liest |
sie/Sie |
lesen |
Kao što se može vidjeti kroz ova tri primjera kod nepravilnih glagola se mijenja osnova. Kod glagola “essen” vokal “e” je prešao u “i”, a kod lesen “e” je prešao u “ie”. Neki nepravilni glagoli veoma liče na pravilne, ali zbog jednog slova ili preglasa i oni spadaju u nepravilne kao npr. fahren ili heißen.
|
fahren (voziti) |
|||
|
jednina |
množina |
||
|
ich |
fahre |
wir |
fahren |
|
du |
fährst |
ihr |
fahrt |
|
er/sie/es |
fährt |
sie/Sie |
fahren |
|
heißen (zvati se) |
|||
|
jednina |
množina |
||
|
ich |
heiße |
wir |
heißen |
|
du |
heißt |
ihr |
heißt |
|
er/sie/es |
heißt |
sie/Sie |
heißen |
Kod glagola “fahren” osnova je dobila umlaut, odnosno drugo i treće lice
nisu “du fahrst” i “er/sie fahrt” već fährst odnosno fährt, a glagol “heißen” je nepravilan u drugom licu jednine, jer nije dobio nastavak -st, već samo -t. Da smo stavili -st, izgledao bi ovako heißst i imali bismo dva slova “s” na kraju, odnosno oštro (ß) i normalno.
Nešto je ostalo nejasno?
Pišite mi i tokom slijedećeg prenosa na Youtubu ću uživo da odgovorim na Vaša pitanja!
