Određeni i neodređeni članovi na njemačkom jeziku
U njemačkom jeziku postoji nekoliko vrsta članova u odnosu na druge jezike koji prosto nemaju tu vrstu riječi. Neki članovi se koriste više od drugih, a određeni i neodređeni član se koriste najviše. Određeni i neodređeni član se spominju na samom početku tokom prvih nekoliko lekcija učenja njemačkog jezika, ali nažalost mnogim učenicima dugo nije jasna razlika između određenog i neodređenog člana, a neki je nikada i ne shvate, jer im nije dovoljno detaljna objašnjena razlika tokom kursa.
Na dnu ove lekcije ću za vas koji znate engleski jezik objasniti ovu razliku i na osnovu engleskog jezika.
Određeni član
Određeni član u njemačkom jeziku postoji u nekoliko varijanti u zavisnosti od i roda imenice uz koju stoji.
U tabeli ispod možete vidjeti određeni član u svim padežima i rodovima. Genitiv stoji na zadnjem mjestu jer za A1 nivo nije toliko bitan. On je za sada u potpunosti opcionalan. Akuzativ u ovoj tabeli stoji iznad dativa, jer se on prvi uči, a veoma je sličan nominativu, pa ga je vizuelno lakše uporediti s nominativom.
Određeni član u svim padežima i rodovima
| ||||
Padež
|
muški rod |
ženski rod |
srednji rod |
množina |
Nominativ
|
der |
die |
das |
die |
Akuzativ
|
den |
die |
das |
die |
Dativ
|
dem |
der |
dem |
den |
Genitiv
|
des |
der |
des |
der |
Određeni član u njemačkom jeziku postoji u nekoliko varijanti u zavisnosti od i roda imenice uz koju stoji.
U tabeli ispod možete vidjeti određeni član u svim padežima i rodovima. Genitiv stoji na zadnjem mjestu jer za A1 nivo nije toliko bitan. On je za sada u potpunosti opcionalan. Akuzativ u ovoj tabeli stoji iznad dativa, jer se on prvi uči, a veoma je sličan nominativu, pa ga je vizuelno lakše uporediti s nominativom.
Nominativ |
der |
Akuzativ |
den |
Dativ |
dem |
Genitiv |
des |
Nominativ |
die |
Akuzativ |
die |
Dativ |
der |
Genitiv |
der |
Nominativ |
das |
Akuzativ |
das |
Dativ |
dem |
Genitiv |
des |
Nominativ |
die |
Akuzativ |
die |
Dativ |
der |
Genitiv |
der |
Nominativ
|
der Mann |
čovjek |
Dativ
|
dem Mann |
čovjeku |
Akuzativ
|
den Mann |
čovjeka |
Nominativ
|
die Frau |
žena |
Dativ
|
der Frau |
ženi |
Akuzativ
|
die Frau |
ženu |
Nominativ
|
der Hund |
pas |
Dativ
|
dem Hund |
psu |
Akuzativ
|
den Hund |
psa |
N |
der Mann |
čovjek |
D |
dem Mann |
čovjeku |
A |
den Mann |
čovjeka |
N |
die Frau |
žena |
D |
der Frau |
ženi |
A |
die Frau |
ženu |
N |
der Hund |
pas |
D |
dem Hund |
psu |
A |
den Hund |
psa |
Na isti ili sličan način funkcioniše većina promjena kroz padeže na njemačkom jeziku. Imenica ostaje kakva jeste, ali se mijenja član ispred nje. Ako znamo riječ „Mann“, „Frau“ ili „Hund“, ta riječ se (skoro) nikada neće mijenjati kroz padeže. Ako bismo dali nekom strancu da uči sve ove promjene imenice na našem jeziku, vjerovatno se ne bi dobro proveo, jer bi pored rodova morao učiti i nastavke za svaki padež:
Nominativ
|
Genitiv |
Dativ |
Akuzativ |
Vokativ |
Instrumental |
Lokativ |
čovjek
|
čovjeka |
čovjeku |
čovjeka |
čovječe |
s čovjekom |
o čovjeku |
Nominativ |
čovjek |
Genitiv |
čovjeka |
Dativ |
čovjeku |
Akuzativ |
čovjeka |
Vokativ |
čovječe |
Instrumental |
s čovjekom |
Lokativ |
o čovjeku |
Upotreba određenog člana
Određenim članom u nominativu definišemo rod neke imenice
der – muški, die – ženski, das – srednji, die – množina
Određeni član kao i svi članovi može da stoji ispred imenice ili prijdeva, koji onda stoji ispred imenice:
der Mann – čovjek
der nette Mann – ljubazni čovjek
die Frau – žena
die schöne Frau – lijepa žena
das Handy – mobilni
das neue Handy – novi mobilni
die Kinder – djeca
die kleinen Kinder – mala djeca
Određeni član se koristi kada pričamo o nekome ili nečemu što nam je poznato ili o nečemu što je prethodno spomenuto.
Der Bus kommt. – (Taj/Onaj) Bus dolazi.
Die Tasche ist schön. – (Ta/Ona) Tašna je lijepa.
Das Kind spielt. – (To/Ono) Dijete se igra.
Die Kinder spielen Fußball. – (ta/ona) Djeca igraju fudbal.
Određeni član se koristi kada pričamo o nekome ili nečemu što je jedinstveno (neko zanimanje, neka rijeka, planina, planeta, itd.):
Zanimanja: Der Präsident von Frankreich – Predsjednik Francuske – Ne može biti više od jednog predsjednika Francuske. Njegova pozicija je jedinstvena. Isto to važi za neke druge funkcije poput ministra za neku oblast, ili ako je u pitanju manja ambulanta, pa postoji samo jedan doktor koji radi tu, pa bio bio „der Arzt“. Ako postoji ministar za saobraćaj onda je on jedan jedini na toj funkciji u nekoj državi, te zbog toga ide sa der ili die ako je ženska osoba u pitanju. Ako imamo vozača busa, koji trenutno sjedi i vozi bus, on će isto ići sa određenim članom – der Busfahrer, jer u tom trenutku ne vozi više od jedne osobe bus.
Rijeke: die Donau, die Elbe, die Sava, der Nil, die Volga, itd.
Planine: die Alpen, der Himalaya, die Jahorina, die Zugspitze, itd.
Planete: die Erde, der Mars, der Jupiter, die Venus, itd.
Određeni član se koristi u superlativu pri komparaciji pridjeva (o tome više u ovoj lekciji). Ovo ćemo samo ukratko objasniti. Kada je u pitanju komparacija pridjeva i na našem jeziku postoji samo jedan osoba koja je „najbolja“, „najljepša“, „najbrža“, „najvrijednija“. To znači da ćemo na njemačkom jeziku tu koristiti ordeđeni član „der beste Fußballer – najbolji fudbaler“, „die schönste Schauspielerin – najljepša glumica“, „das schnellste Tier – najbrža životinja“ itd.
Više o ovome u lekciji „Komparacija pridjeva“.
Određeni član se koristi kod rednih brojeva i nekih datuma (više o tome u ovoj lekciji). Ovdje je slična situacija kao kod komparacije pridjeva. Može biti samo jedan „prvi“, jedan „drugi“, jedan „deseti“, jedan „dvadeseti“. Ovo važi kako za datume, tako i za druge redne brojeve.
Određeni član bi se mogao prevesti kao „taj/onaj“, „ta/ona“, „to/ono“ ili „ti/oni“.
Neodređeni član
Nominativ
|
ein |
jedan/neki |
Akuzativ
|
einen |
jednog/nekog |
Dativ
|
einem |
jednom/nekom |
Genitiv
|
eines |
jednog/nekog |
Nominativ
|
eine |
jedna/neka |
Akuzativ
|
eine |
jednu/neku |
Dativ
|
einer |
jednoj/nekoj |
Genitiv
|
einer |
jedne/neke |
Nominativ
|
ein |
jedno/neko |
Akuzativ
|
ein |
jedno/neko |
Dativ
|
einem |
jednom/nekom |
Genitiv
|
eines |
jednog/nekog |
N |
ein |
jedan/neki |
A |
einen |
jednog/nekog |
D |
einem |
jednom/nekom |
G |
eines |
jednog/nekog |
N |
eine |
jedna/neka |
A |
eine |
jednu/neku |
D |
einer |
jednoj/nekoj |
G |
einer |
jedne/neke |
N |
ein |
jedno/neko |
A |
ein |
jedno/neko |
D |
einem |
jednom/nekom |
G |
eines |
jednog/nekog |
Kada pogledamo tabelu možemo jasno vidjeti da neodređeni član u svakom rodu i padežu ima osnovu „ein“, na koji se u zavisnosti od roda i padeža dodaju nastavci koji su u tabeli podvučeni. U množini ne postoji neodređeni član. U tom slučaju se koristi tzv. „nulti član“, odnosno prosto rečeno ne pišemo nikakav član.
“Nulti član je omiljeni član ljudi sa ovih prostora koji odu da rade i žive u Njemačkoj ili Austriji. Koriste ga u svim mogućim prilikama i najbolje im ide.” Šala na stranu, nije im omiljeni član, već im se ne daju učiti članovi i rodovi, pa ih i ne izgovaraju, ali mi zato hoćemo!
Neodređeni član se obično koristi kada se neka osoba ili stvar prvi put tokom nekog razgovora spominje, odnosno ako su ta osoba ili stvar na početku razgovora nepoznati – „neodređeni“. Ako tokom tog istog razgovora nastavimo spominjati prvobitno spomenutu osobu ili stvar, onda ćemo koristiti određeni član za istu. Evo i nekoliko primjera kako sa određenim, tako i sa neodređenim članom.
Ich sehe einen Hund. |
Vidim (jednog/nekog) psa. |
Der Hund bellt eine Frau an. |
(Taj)Pas laje na (jednu/neku) ženu |
Die Frau läuft in ein Geschäft. |
(Ta) Žena trči u (jednu/neku) prodavnicu. |
Das Geschäft ist groß. |
(Ta) Prodavnica je velika. |
Ich habe einen Kollegen. |
Imam (jednog/nekog) kolegu. |
Der Kollege lebt in einem Dorf. |
(Taj) Kolega živi u (jednom/nekom) selu. |
Das Dorf ist unter einem Berg. |
(To) Selo je ispod (jednog/nekog) brda. |
Der Berg ist sehr hoch. |
(To) Brdo je veoma visoko. |
Wir kennen eine gute Ärztin. |
Mi poznajemo (jednu) dobru ljekarku. |
Die Ärztin hat einen Sohn und eine Tochter. |
(Ta) Ljekarka ima (jednog) sina i (jednu) ćerku. |
Der Sohn und die Tochter sind (!) Schüler. |
(Taj) Sin i (ta) ćerka su (!) učenici |
Die Schüler müssen noch viel lernen. |
(Ti) Učenici moraju još puno učiti. |
Ich sehe einen Hund. |
Vidim (jednog/nekog) psa. |
Der Hund bellt eine Frau an. |
(Taj)Pas laje na (jednu/neku) ženu |
Die Frau läuft in ein Geschäft. |
(Ta) Žena trči u (jednu/neku) prodavnicu. |
Das Geschäft ist groß. |
(Ta) Prodavnica je velika. |
Ich habe einen Kollegen. |
Imam (jednog/nekog) kolegu. |
Der Kollege lebt in einem Dorf. |
(Taj) Kolega živi u (jednom/nekom) selu. |
Das Dorf ist unter einem Berg. |
(To) Selo je ispod (jednog/nekog) brda. |
Der Berg ist sehr hoch. |
(To) Brdo je veoma visoko. |
Wir kennen eine gute Ärztin. |
Mi poznajemo (jednu) dobru ljekarku. |
Die Ärztin hat einen Sohn und eine Tochter. |
(Ta) Ljekarka ima (jednog) sina i (jednu) ćerku. |
Der Sohn und die Tochter sind (!) Schüler. |
(Taj) Sin i (ta) ćerka su (!) učenici |
Die Schüler müssen noch viel lernen. |
(Ti) Učenici moraju još puno učiti. |
(!) – ovdje je u pitanju neodređeni član množina, odnosno „nulti član“ i zbog toga ne pišemo ništa:
„Der Sohn und die Tochter sind Schüler.“
Primjeri sa situacijama:
Prva situacija
Kod kuće smo i čitamo knjigu. Neko nas zove na telefon i pita nas „Ćao, kako si? Šta radiš?“ mi možemo da mu kažemo da čitamo knjigu na dva načina u zavisnosti od toga da li smo s obobom s kojom pričamo prethodno pričali o toj knjizi koju čitamo (određeni član) ili ako tu knjigu nikada nismo spomenuli toj osobi (neodređeni član).
Osoba A: |
Hallo? *geht ans Telefon*
|
Halo? *javlja se na telefon* |
Osoba B:
|
Hallo Jan, wie gehts? Was machst du?
|
Zdravo Jan, kako si? Šta radiš? |
Situacija 1 Osoba A: |
Oh, hallo Michael. Mir gehts gut, danke. Ich lese gerade ein Buch. Vielleicht kennst du es. Es heißt „Die Brücke über die Drina“.
|
O, zdravo Michael. Dobro sam, hvala ti. Čitam upravo jednu/neku knjigu. Možda je znaš? Zove se „Na Drini ćuprija“.
|
Situacija 1 Osoba A:
|
Oh, hallo Michael. Mir gehts gut, danke. Ich lese gerade das Buch. Wir haben gestern darüber gesprochen. Weißt du noch?
|
O, zdravo Michael. Dobro sam, hvala ti. Čitam upravo onu knjigu. Juče smo o njoj pričali. Znaš još?
|
Osoba A: |
Hallo? *geht ans Telefon* |
Halo? *javlja se na telefon* |
|
Osoba B: |
Hallo Jan, wie gehts? Was machst du? |
Zdravo Jan, kako si? Šta radiš? |
|
Situacija 1 Osoba A: |
Oh, hallo Michael. Mir gehts gut, danke. Ich lese gerade ein Buch. Vielleicht kennst du es. Es heißt „Die Brücke über die Drina“. |
O, zdravo Michael. Dobro sam, hvala ti.Čitam upravo jednu/neku knjigu. Možda je znaš? Zove se „Na Drini ćuprija“. |
|
Situacija 1 Osoba A: |
Oh, hallo Michael. Mir gehts gut, danke. Ich lese gerade das Buch. Wir haben gestern darüber gesprochen. Weißt du noch? |
O, zdravo Michael. Dobro sam, hvala ti. Čitam upravo onu knjigu. Juče smo o njoj pričali. Znaš još? |
Druga situacija
Pričamo na terasi sa prijateljem i vidimo kako ulazi nepoznat čovjek u dvorište.
Osoba A:
|
Hey, ein Mann kommt gerade her.
|
E, (jedan) čovjek dolazi upravo ovamo. |
Osoba B:
|
Hm, der Mann sieht* wie ein Postbote aus*.
|
Hm, (taj) čovjek izgleda kao (jedan/neki) poštar. |
Osoba A:
|
Ja, das ist der Postbote. Er bring ein Paket.
|
Da, to jeste (onaj) poštar. On nosi (jedan) paket. |
Osoba B:
|
In dem Paket ist sicher mein neues Handy!
|
U (tom) Paketu je sigurno moj novi mobitel! |
Osoba A: |
Hey, ein Mann kommt gerade her.
|
E, (jedan) čovjek dolazi upravo ovamo.
|
|
Osoba B: |
Hm, der Mann sieht* wie ein Postbote aus*.
|
Hm, (taj) čovjek izgleda kao (jedan/neki) poštar.
|
|
Osoba A: |
Ja, das ist der Postbote. Er bring ein Paket.
|
Da, to jeste (onaj) poštar. On nosi (jedan) paket.
|
|
Osoba A: |
In dem Paket ist sicher mein neues Handy!
|
U (tom) Paketu je sigurno moj novi mobitel!
|
* sieht aus je glagol „aussehen“
koji u prevodu znači „izgledati“. Više o razdvojivim glagolima u lekciji
„Razdvojivi i nerazdvojivi glagoli“.
Objašnjenje na osnovu engleskog jezika
U engleskom kao i u njemačkom jeziku postoje određeni i neodređeni članovi. Ako znate pravilno koristiti engleske neodređene članove „a“ odnosno „an“, kao i određeni član „the“, onda možete shvatiti i suštinu iza njemačkih članova.
Svi određeni članovi na njemačkom jeziku iz tabele sa određenim članovima su na engleskom „the“, a svi njemački neodređeni članovi iz tabele sa neodređenim članovima su na engleskom „a“ odnosno „an“.
Suprotno od engleskog na njemačkom je ovo daleko kompleksnije, jer moramo paziti ne samo rod, već i padež u rečenici kako bismo napisali odgovarajući određeni, odnosno neodređeni član.
Nešto je ostalo nejasno?
Pišite mi i tokom slijedećeg prenosa na Youtubu ću uživo da odgovorim na Vaša pitanja!