za najbolje iskustvo pri čitanju okrenite vaš mobilni uređaj u horizontalni položaj

Prije nego što objasnimo objekte u akuzativu, prvo moramo da objasnimo osnove padeža u njemačkom jeziku. U odnosu na druge jezike, pa tako i na naše, njemački jezik ima samo četiri padeža, od kojih se u svakodnevnom govoru najviše koriste tri. Padeži su nominativ, genitiv, dativ i akuzativ, a genitiv je taj koji se koristi najmanje. U odnosu na naše jezike, u njemačkom jeziku se u većini slučajeva mijenja samo član kada se neka imenica deklinira, a rijetko i sama imenica.  

 

Primjera radi ćemo deklinirati, odnosno promijeniti tri imenice kroz padeže: der Tisch, die Lampe, das Bett.

 

NOMINATIV

GENITIV

DATIV

AKUZATIV

der Tisch

des Tisches

dem Tisch

den Tisch

die Lampe

der Lampe

der Lampe

die Lampe

das Bett

des Bettes

dem Bett

das Bett

Jasno je vidiljivo da su se imenice jedva promijenile. Jedina promjena imenica će biti u muškom i srednjem rodu u genitivu, ali to ćemo ostaviti za B1 nivo.

 

Na nivou A1 se najviše radi sa nominativom, dativom i akuzativom, a u tim padežima se skoro nikada ne mijenja imenica u jednini, već kao što je gore vidljivo isključivo član. Ovo važi za sve vrste članova – određeni, neodređeni, prisvojni, pokazni i negativni. U našim jezicima se mijenja i sama imenica, pa dobijemo kombinacije poput „čovjek – čovjekovo – čovjeku – čovjeka – čovječe – s čovjekom – o čovjeku“ i tako za sve rodove i imenice.

 

Član u njemačkom jeziku se određuje prema rodu imenice, koja stoji poslije samog člana. Znači ako je Mann muškog roda, onda tada ne možemo koristiti član das ili die, već der.

Subjekat

U (skoro) svakoj rečenici na njemačkom mora da postoji subjekat. Subjekat je uglavnom osoba, ali može da bude i stvar koja radi nešto u toj rečenici. To je npr. osoba koja vozi kamion, pere suđe, igra tenis, priprema ručak, trči maraton, uči matematiku, svira gitaru itd. Subjekat, odnosno osoba koja radi nešto u rečenici je uvijek u padežu nominativ. Članovi za osobe koje rade nešto u rečenici su dakle uvijek

 

ROD

OREĐENI

NEODREĐENI

POKAZNI

NEGATIVNI

muški

der

ein

dieser

kein

ženski

die

eine

diese

keine

srednji

das

ein

dieses

kein

množina

die

diese

keine

ROD

PRISVOJNI ČLANOVI

muški

mein

dein

sein

ihr

unser

euer

ihr/Ihr

ženski

meine

deine

seine

ihre

unsere

eure

ihre/Ihre

srednji

mein

dein

sein

ihr

unser

euer

ihr/Ihr

množina

meine

deine

seine

ihre

unsere

eure

ihre/Ihre

Objekti u akuzativu

Tokom objašnjavanja subjekta smo rekli da je to osoba koja vozi kamion, pere suđe, igra tenis, priprema ručak, trči maraton, uči matematiku, svira gitaru itd., ali šta su onda kamion, suđe, tenis, ručak, maraton, matematika ili gitara? Predmeti koje subjekat koristi, koje subjekat vozi, jede, trazi, vidi, ima, nosi itd. se zovu objekti, a objekti su u njemačkom jeziku u 99% slučajeva u akuzativu. Na početku smo naveli, da se u njemačkom jeziku u većini slučajeva mijenja samo član kada se neka imenica deklinira odnosno kada dođe do promjene padeža. Što se objekta u akuzativu tiče on ima skoro u potpunosti iste članove kao subjekat koji je u nominativu, što je svakako olakšavajuća okolnost. Jedina razlika će biti u muškom rodu, a tu promjenu ćemo pokazati u slijedećim tabelama:

 

NOM.

DER

EIN

KEIN

MEIN

DEIN

SEIN

Aku.

den

einen

keinen

meinen

deinen

seinen

NOM.

IHR

UNSER

EUER

IHR/IHR

DIESER

Aku.

ihren

unseren

euren

ihren/Ihren

diesen

Svi članovi imenica muškog roda završavaju na –en , dok članovi ženskog i srednjeg roda, kao i množine ostaju u potpunosti isti kao u nominativu. Drugačije rečeno: U akuzativu koristimo iste članove kao i u nominativu za ženski i srednji rod, kao i za množinu.

subjekti i objekti u Rečenicama

Da bismo imali ne samo subjekat (koji je obavezan) već i objekat u rečenici, moramo imati i glagol koji to uslovljava, a takve glagole je vrlo lako prepoznati i naučiti, jer skoro svi glagoli u našim jezicima rade isto, odnosno ako imamo npr. glagol „imati“, to podrazumijeva da neko ima nešto. Osoba koja ima je subjekat u nominativu, a predmet koju ta osoba ima je objekat u akuzativu.

 

Mein Opa hat einen Hund.

Moj djed ima jednog psa.

 

Glagol je dakle „imati“. „Moj djed“ je subjekat, on ima nešto, a šta on ima? „Jednog psa“. Pas je dakle objekat i on je u akuzativu. A šta tačno znači „u akuzativu“? To znači da je član ispred imenice „Hund“ u akuzativu, a sve članove u akuzativu smo ispisali malo iznad. Hund je inače muškog roda, a mi u ovom primjeru koristimo neodređeni član. U nominativu bi to bilo ovako: „ein Hund“, odnosno „jedan“ ili „neki pas“, ali pošto je u ovom slučaju pas objekat, njegov član prelazi iz „ein“ u „einen“.

 

Došlo je do promjene, jer je pas muškog roda. Ako napišemo istu rečenicu, ali tako da djed ima lampu, koja je ženskog roda, umjesto psa, koji je muškog roda, tada ćemo koristiti neoređeni član za imenice ženskog roda.

 

Mein Opa hat eine Lampe.

Moj djed ima jednu lampu.

 

„Eine Lampe“ je ista i u nominativu i u akuzativu. Ništa se nije promijenilo, jer su kao što smo već naveli članovi u nominativu i akuzativu za ženski i srednji rod, kao i za množinu isti. Jedina razlika je u muškom rodu. Ako je „die Lampe“ u nominativu, onda će biti i „die Lampe“ u akuzativu, ako je „das Kind“ u nominativu, biće i „das Kind“ u akuzativu, ako je „meine Schwester“ u nominativu, biće i „meine Schwester“ u akuzativu, itd., ali će zato „der Tisch“ postati „den Tisch“, „mein Bruder“ će postati „meinen Bruder“, „kein Appetit“ u „keinen Appetit“, „unser Opa“ postaje „unseren Opa“ itd. Ovo dakle važi za sve gore navedene vrste članova – kako za određeni, tako i za neodređeni, negativni, pokazni i za sve vrste prisvojnih članova.


Primjeri (rodovi objekata će biti označeni bojama: muški plavom, ženski crvenom, srednji zelenom)

Primjer 1

SUBJEKAT

GLAGOL

OBJEKAT

du

fahren

mein Fahrrad

Imamo subjekat „du“, odnosno „ti“, glagol „fahren“ odnosno „voziti“ i objekat „mein Fahrrad“, odnosno „moj bicikl“. Fahrrad je srednjeg roda, tako da se njegov član neće promijeniti u akuzativu. Subjekat je „du“, odnosno lična zamjenica u nominativu. „Du“ vozi nešto, a to što vozi je objekat. Objekat je „mein Fahrrad“ i on je u akuzativu. Pošto je u pitanju srednji rod, njegov član ostaje isti kao u nominativu.

 

Du fährst mein Fahrrad.

Ti voziš moj bicikl.

Primjer 2

SUBJEKAT

GLAGOL

OBJEKAT

wir

kaufen

ein Tisch

 

Imamo subjekat „wir“, odnosno „mi“, glagol „kaufen“ odnosno „kupiti“ i objekat „ein Tisch“, odnosno „jedan sto“. Tisch je muškog roda i njegov član će se promijeniti u akuzativu tako što će iz ein preći u einen. Subjekat je „wir“, odnosno lična zamjenica u nominativu. „Wir“ kupuje nešto, a to što kupuje je objekat. Objekat je „ein Tisch“ i on je u akuzativu. Pošto je u pitanju muški rod, njegov član ne ostaje isti kao u nominativu i on u akuzativu treba da završi na –en, odnosno postaje „einen Tisch“.

 

Wir kaufen einen Tisch.

Mi kupujemo jedan stol.

Primjer 3

SUBJEKAT

GLAGOL

OBJEKAT

meine Schwester

haben

deine Tasche

Imamo subjekat „meine Schester“, odnosno „moja sestra“, glagol „haben“ odnosno „imati“ i objekat „deine Tasche“, odnosno „tvoju tašnu“. Tašna je ženskog roda, tako da se njen član neće promijeniti u akuzativu. Subjekat je „meine Schwester“, odnosno imenica sa prisvojnim članom u nominativu. „Meine Schwester“ ima nešto, a to što ima je objekat. Objekat je „deine Tasche“ i on je u akuzativu. Pošto je u pitanju ženski rod, njegov član ostaje isti kao u nominativu.

 

Meine Schwester hat deine Tasche.

Moja sestra ima tvoju tašnu.

Primjer 4

SUBJEKAT

GLAGOL

OBJEKAT

der Hund

essen

sein Hundefutter

Imamo subjekat „der Hund“, odnosno „pas“, glagol „essen“ odnosno „jesti“ i objekat „sein Futter“, odnosno „svoju/njegovu hranu“. Futter je srednjeg roda, tako da se njegov član neće promijeniti u akuzativu. Subjekat je „der Hund“, odnosno imenica s određenim članom u nominativu. „der Hund“ jede nešto, a to što jede je objekat. Objekat je „sein Futter“ i on je u akuzativu. Pošto je u pitanju srednji rod, njegov član ostaje isti kao u nominativu.

Der Hund isst sein Futter.

Pas jede svoju hranu.

Primjer 5

SUBJEKAT

GLAGOL

OBJEKAT

sein Kollege

suchen

ein Computer

Imamo subjekat „sein Kollege“, odnosno „njegov kolega“, glagol „suchen“ odnosno „tražiti“ i objekat „ein Computer“, odnosno „jedan kompjuter“. Computer je muškog roda i njegov član će se promijeniti u akuzativu tako što će iz ein preći u einen. Subjekat je „sein Kollege“, odnosno imenica s prisvojnim članom u nominativu. „Sein Kollege“ traži nešto, a to što traži je objekat. Objekat je „ein Computer“ i on je u akuzativu. Pošto je u pitanju muški rod, njegov član ne ostaje isti kao u nominativu i on u akuzativu treba da završi na –en, odnosno postaje „einen Computer“.

 

Sein Kollege sucht einen Computer.

Njegov kolega traži jedan kompjuter.

Primjer 6

SUBJEKAT

GLAGOL

OBJEKAT

Frank

brauchen

der Drucker

Imamo subjekat „Frank“ – mušku osobu, glagol „brauchen“ odnosno „trebati“ i objekat „der Drucker“, odnosno „štampač“. Drucker je muškog roda, njegov član će se promijeniti u akuzativu tako što će iz der preći u den. Subjekat je „Frank“, odnosno lično ime/imenica u nominativu. „Franku“ treba nešto, a to što mu treba je u njemačkoj rečenici objekat. Objekat je „der Drucker“ i on je u akuzativu. Pošto je u pitanju muški rod, njegov član ne ostaje isti kao u nominativu i on u akuzativu treba da završi na –en, odnosno postaje „den Drucker“.

 

Frank braucht den Drucker.

Franku treba štampač.

 

U ovom slučaju se ne poklapaju padeži s našim, ali to i nije bitno.

Primjer 7

SUBJEKAT

GLAGOL

OBJEKAT

ich

sehen

dein Bruder

Imamo subjekat „ich“, odnosno „ja“, glagol „sehen“ odnosno „vidjeti“ i objekat „dein Bruder“, odnosno „tvoj brat“. Brat je muškog roda i njegov član će se promijeniti u akuzativu tako što će iz dein preći u deinen. Subjekat je „ich“, odnosno lična zamjenica u nominativu. „Ich“ vidi nešto, a to što vidi je objekat. Objekat je „dein Bruder“ i on je u akuzativu. Pošto je u pitanju muški rod, njegov član ne ostaje isti kao u nominativu i dobija nastavak –en, odnosno postaje „deinen Bruder“.

 

Ich sehe deinen Bruder.

Ja vidim tvoga brata.

Zaključak

Ako želimo u potpunosti pravilno koristiti padeže nominativ i akuzativ, onda moramo da uzmemo u obzir tri ključne stvari:

 

1)      rod imenice – moramo znati rod neke imenice kako bismo mogli pravilno da joj mijenjamo član kroz padeže

 

2)      glagol – moramo da pazimo da li glagol koji imamo u rečenici uopšte „traži“ akuzativ. Olakšavajuća okolnost je svakako, što većina glagola „traže“ da imamo i nominativ i akuzativ.

 

3)      Prepoznati subjekat i objekat

 

Ovdje se u suštini može pogriješiti samo u akuzativu, jer ako znamo sve članove i nastavke u nominativu, onda znamo i skoro sve u akuzativu. Kao što smo već nekoliko puta rekli članovi akuzativa se u odnosu na nominativ razlikuju jedino u muškom rodu, gdje svi članovi završavaju na –en.  


Ako želite znati više o dativ objektima, onda pročitajte i ovaj članak.

Nešto je ostalo nejasno?

Pišite mi i tokom slijedećeg prenosa na Youtubu ću uživo da odgovorim na Vaša pitanja!

    error: Sadržaj je zaštićen