za najbolje iskustvo pri čitanju okrenite vaš mobilni uređaj u horizontalni položaj
Uvod
Veznici na njemačkom jeziku imaju širok spektar korištenja, kako u svakodnevnom govoru, tako i u novinama, vijestima, knjigama i u suštini u svim sferama života. Isto kao i na našim jezicima tako i na njemačkom jeziku postoji mnoštvo različitih veznika, koje koristimo u određenim situacija. Na primjer, ne možemo koristiti veznik „jer“ na istom mjestu gdje bismo koristili veznik „ako“ i obrnuto. Moramo dakle tačno znati šta koji veznik znači i kada da ga upotrijebimo.
U ovoj lekciji ćemo se fokusirati na dvije vrste veznika, a to su tzv. konjunkcije i subjunkcije. U većini udžbenika se svi veznici zovu prosto „Konjunktionen“, ali postoji jedna jako bitna razlika između dvije navedene vrste veznika, a to je red riječi u rečenici.
Prije nego što pređemo na veznike i red riječi u rečenici sa veznicima prvo moramo da objasnimo šta su uopšte veznici, pa ćemo da pokažemo i nekoliko praktičnih primjera.
Veznici su vrsta riječi s kojom se povezuju dvije rečenice.
Primjer |
Ne mogu doći na trening, jer je moj auto pokvaren
|
Ich kann nicht zum Training kommen, denn mein Auto ist kaputt. |
U ovom primjeru koristimo veznik „jer“, koji povezuje dvije nezavisne rečenice. To što su obje rečenice nezavisne znači, da one mogu da stoje jedna nezavisno od druge:
Ne mogu doći na Trening.
Moj auto je pokvaren.
(dvije nezavisne rečenice)
Mnogo ljepše međutim zvuči kada kažemo „Ne mogu doći na trening, jer je moj auto pokvaren“, zar ne? Isto tako će na njemačkom mnogo ljepše zvučati ako naučite pravilno koristiti veznike u rečenici!
Konjunkcije
Počnimo odmah i sa prvom kategorijom, a to su konjunkcije, a to su slijedeći veznici:
Primjer | |
aber | ali |
doch | ali |
denn | jer |
oder | ili |
und | i |
Ovi veznici su veoma jednostavni. Kod njih u odnosu na tzv. subjunkcije koje ćemo nešto kasnije spomenuti se uopšte ne mijenja red riječi u pojedinačnim nezavisnim rečenicama, koje želimo spojiti pomoću ovih veznika. Evo odmah i nekoliko primjera.
Primjer 1 – bez veznika |
Ich habe heute keine Zeit. Ich habe am Montag Zeit.
|
Ja danas nemam vremena. Ja u ponedjeljak imam vremena.
|
Primjer 1 – sa veznikom |
Ich habe heute keine Zeit, aber/doch ich habe am Montag Zeit.
|
Ja danas nemam vremena, ali u ponedjeljak imam vremena.
|
Ovo su dvije nezavisne rečenice s veznikom „ali“ (i „aber“ i „doch“ znače „ali“). Kao što se može jasno vidjeti, red riječi u gornjem slučaju i u donjem slučaju je u potpunosti isti, samo što smo u drugom slučaju stavili zarez, pa veznik „aber“ ili „doch“, te nastavili malim slovom drugu nezavisnu rečenicu.
Primjer 2 – bez veznika |
Ich trage eine warme Jacke. Draußen ist es kalt.
|
Nosim toplu jaknu. Napolju je hladno.
|
Primjer 2 – sa veznikom |
Ich trage eine warme Jacke, denn draußen ist es kalt.
|
Nosim toplu jaknu, jer napolju je hladno.
|
Kao i u prvom primjeru ovdje imamo dvije nezavisne rečenice, ali ovaj put s veznikom „jer“ i isto kao i u prvom primjeru red riječi u nezavisnim rečenicama s veznikom i bez veznika je u potpunosti isti, samo što smo ovaj put stavili zarez, pa veznik „aber“, te nastavili malim slovom drugu nezavisnu rečenicu.
Primjer 3 – bez veznika |
Ich komme mit dem Flugzeug zu dir. Du kommst mit dem Zug zu mir.
|
Ja dolazim avionom kod tebe. Ti dolaziš vozom kod mene.
|
Primjer 3 – sa veznikom |
Ich komme mit dem Flugzeug zu dir oder du kommst mit dem Zug zu mir. |
Ja dolazim avionom kod tebe ili ti dolaziš vozom kod mene. |
Uradili smo isto što i u prva dva primjera, osim što smo stavili zarez ispred „oder“, jer se većini slučajeva ne piše zarez ispred ovog veznika. Ovo isto važi i za veznik „und“, koji takođe spaja dvije nezavisne rečenice, kod kojih se ne mijenja red riječ te se takođe ne stavlja zarez prije ovog veznika.
Toliko o ovoj kategoriji veznika.
Subjunkcije
Druga vrsta veznika koje ćemo danas objasniti su tzv. subjunkcije, koje takođe povezuju dvije rečenice, ali ćemo ovaj put imati jednu zavisnu i jednu nezavisnu rečenicu u odnosu na konjunkcije kod kojih su bile s jedne i s druge strane veznika dvije nezavisne rečenice. Prije nego što objasnimo red riječi u rečenicama sa subjunkcijama, prvo ćemo da progledamo koji su to sve veznici koji spadaju u ovu kategoriju veznika, a izdvojićemo samo one, koje se najviše spominju na nivou A2 i B1 (red riječi je bez obzira na nivo kod svih subjunkcija u potpunosti isti):
Subjunkcije sa nivoa A2 | |
als | kada (se nešto desilo) |
bis | dok (se nešto desi) |
dass | da ili što |
seitdem | otkad |
weil | jer |
wenn | kad ili ako |
Subjunkcije sa nivoa B1 | |
falls | u slučaju da |
indem | tako što |
sodass | tako da |
während | dok |
Ako ste išli na kurs njemačkog jezika na nivou A2 ili B1 sigurno ste naletili bar na nekoliko od ovih veznika. Pređimo odmah i na prvi primjer, na kojem ćemo pokazati red riječi u rečenicama sa subjunkcijama.
„weil“ - jer
Za početak ćemo uzeti veznik „weil“, koji znači isto što i veznik „denn“, kojeg smo imali u prvoj grupi veznika, a njihov prevod je „jer“. Međutim, „denn“ je konjunkcija, a „weil“ je subjunkcija.
Prije nego što nastavim objašnjavati dalje moram naglasiti da je apsolutno svejedno hoćete li u svakodnevnici koristiti „denn“ ili „weil“, jer znače apsolutno jedno te isto, samo želim na osnovnu veznika „weil“ i „denn“ pokazati razliku između konjunkcija i subjunkcija.
Pogledajmo još jednom primjer od maločas u kojem smo koristili veznik „denn“.
Primjer |
Ich trage eine warme Jacke, denn draußen ist es kalt.
|
Nosim toplu jaknu, jer napolju je hladno. |
Crveni i plavi dio su dvije sasvim nezavisne rečenice. To znači da im je red riječi isti kao da uopšte nema veznika između njih, odnosno kao da smo napisali pojedinačno:
Primjer |
Ich trage eine warme Jacke. Draußen ist es kalt.
|
Nosim toplu jaknu. Napolju je hladno. |
Jasno se vidi da je red riječi potpuno isti. Ako se pitate zašto ovo uporno naglašavam, sada ću pokazati zašto. Naime, ako bismo umjesto konjunkcije „denn“ koristili subjunkciju „weil“, red riječi bi bio slijedeći:
Ich trage eine warme Jacke, weil es draußen kalt ist.
Šta se desilo? Crveni dio rečenice je ostao isti, on je i dalje nezavisna rečenica. Bar jedna rečenica uvijek mora biti nezavisna. Drugi, odnosno plavi dio međutim je zbog veznika „weil“ morao postati zavisna rečenica. To znači da dobijamo slijedeći red riječi:
veznik -> subjekat -> priloške odredbe i objekat -> glagol ili glagoli
Ovo važi za sve subjunkcije. Poslije bilo koje od njih obično stoji subjekat, onda priloške odredbe i objekat ako ih imamo, a na kraju rečenice glagol ili glagoli. Zašto govorim „glagol ili glagoli“? Zato što na njemačkom jeziku isto kao i na našem jeziku postoje rečenice sa više od jednog glagola. Na nivou A1 i A2 su to najviše dva glagola, a koji onda glagol ide predzadnji, a koji zadnji? Ako u rečenici imamo bilo koji pomoćni glagol npr. u perfektu haben ili sein, modalne glagole wollen, sollen, müssen, dürfen, möchten, können ili u futuru 1 werden, itd.) onda će uvijek taj pomoćni glagol biti zadnji u rečenici promijenjen kroz lica.
Pogledajmo još samo jednom prethodni primjer:
Primjer |
Ich trage eine warme Jacke. Draußen ist es kalt. |
Ich trage eine warme Jacke, weil |es | draußen | kalt | ist. |
Vidite kako je glagol „ist“ otišao sa druge pozicije na zadnju? A bezlični subjekat „es“ sa treće pozicije sada stoji neposredno poslije veznika „weil“? Sve ostalo stoji između subjekta „es“ i glagola „ist“.
„als“ – kada se nešto jednom desilo u prošlosti
Imao sam dobre ocjene u školi, kada sam bio dijete.
-> Ich hatte gute Noten in der Schule, als ich ein Kind war.
A kako smo došli do ove rečenice sa „als“? To ćemo najlakše pokazati tako što ćemo rečenice prije i poslije „als“ napisati kao dvije pojedinačne nezavisne rečenice:
Primjer 1 |
Ich hatte gute Noten in der Schule. Ich war ein Kind.
Imao sam dobre ocjene u školi. Ja sam bio dijete.
Zanima nas dakle ovaj drugi dio rečenice, u kojem se nalazi veznik „als“. Šta smo uradili? Prosto smo uzeli glagol „war“ (a to je glagol „sein“ u preteritu) i prebacili ga na kraj rečenice, pa smo dobili:
Ich war ein Kind. -> …, als ich ein Kind war.
Isto to ćemo sada uraditi u još nekoliko primjera.
Primjer 2 |
Mein Bruder musste viel lernen, als er Mathematik studiert hat.
Moj brat je morao puno učiti, kada je on matematiku studirao.
U ovom slučaju u zavisnoj rečenici sa „als“ imamo pomoćni glagol „hat“ u perfektu. Rekli smo dakle, ako imamo bilo koji pomoćni glagol, onda je on zadnji, a glavni je predzadnji – „studiert hat“. Ostatak riječi ostaje isti.
Er hat Mathematik studiert. -> , als er Mathematik studiert hat.
Šta smo dakle uradili? Dodali smo poslije zareza veznik „als“, uzeli glagol „hat“ i prebacili ga na zadnje mjesto u rečenici. Subjekat „er“ je ostao na drugom mjestu poslije „als“. Tako smo dobili nezavisnu rečenicu. Da smo ovdje imali recimo neku prilošku odredbu, onda bismo je napisali između subjekta i glagola, a to bi izgledalo ovako:
Er hat | vor einem Jahr Mathematik | studiert.
-> , als er | vor einem Jahr Mathematik | studiert hat.
Er hat | vor einem Jahr in Köln Mathematik | studiert.
-> , als er | vor einem Jahr in Köln Mathematik | studiert hat.
Sve što dodajemo u nezavisnu rečenicu mora da stoji između subjekta i glagola na kraju rečenice.
Primjer |
Wir haben sofort unsere Freunde besucht,
als wir gestern in Deutschland angekommen sind.
Mi smo odmah naše prijatelje posjetili,
kada smo juče u Njemačku stigli.
Wir sind gestern in Deutschland angekommen
-> , als wir gestern in Deutschland angekommen sind.
Ako želite saznati više o redu priloških odredbi u rečenici, pročitajte ovu lekciju: Priloške odredbe i njihov redoslijed ili pogledajte ovaj video:
„dass“ – da, ili što
Primjer 1
Lijepo, što mi pomažeš.
Schön, dass du mir hilfst.
Du hilfst mir -> , dass du mir hilfst.
Primjer 2
Šteta, što nemamo više vremena.
Schade, dass wir nicht mehr Zeit haben.
Wir haben nicht mehr Zeit.
-> , dass wir nicht mehr Zeit haben.
Primjer 3
Dobro je, što si došla.
Es ist gut, dass du gekommen bist.
Du bist gekommen.
-> , dass du gekommen bist.
Primjer 4
Nadamo se, da je vrijeme lijepo.
Wir hoffen, dass das Wetter schön ist.
Das Wetter ist schön.
-> , dass das Wetter schön ist.
Primjer 5
On smatra, da bismo trebali više učiti.
Er findet, dass wir mehr lernen sollten.
Wir sollten mehr lernen.
-> , dass wir mehr lernen sollten.
Primjer 6
Oni se nadaju, da će Stefan položiti ispit.
Sie hoffen, dass Stefan die Prüfung bestehen wird.
Stefan wird die Prüfung bestehen.
-> , dass Stefan die Prüfung bestehen wird.
Po jedan primjer s ostalim veznicima:
Primjer 1
Ja ću oprati veš, dok ti dođeš iz škole.
Ich werde die Wäsche waschen, bis du aus der Schule kommst.
Du kommst aus der Schule.
-> , bis du aus der Schule kommst.
Primjer 2
Osjećam se mnogo bolje, otkad redovno trčim.
Ich fühle mich viel besser, seitdem ich regelmäßig laufe.
Ich laufe regelmäßig.
-> , seitdem ich regelmäßig laufe.
Primjer 3
Uvijek nosim jaknu, kada je napolju veoma hladno.
Ich trage immer eine Jacke, wenn es draußen sehr kalt ist.
Es ist draußen sehr kalt.
-> , wenn es draußen sehr kalt ist.
Primjer 4
Moramo slaviti, u slučaju da dobiješ posao.
Wir müssen feiern, falls du den Job bekommst.
Du bekommst den Job.
-> , falls du den Job bekommst.
Primjer 5
Smršaćeš mnogo brže, tako što ćeš manje jesti slatkiša.
Du wirst schneller abnehmen, indem du weniger Süßigkeiten isst.
Du isst weniger Süßigkeiten.
-> , indem du weniger Süßigkeiten isst.
Primjer 6
Mi smo rano krenuli, tako da ćemo prije zalaska sunca stići.
Wir sind früh losgefahren, sodass wir vor Sonnenuntergang ankommen werden.
Wir werden vor Sonnenuntergang ankommen.
-> , sodass wir vor Sonnenuntergang ankommen werden.
Primjer 7
Ja ću kupiti novi laptop, dok sam u Berlinu.
Ich werde einen neuen Laptop kaufen, während ich in Berlin bin.
Ich bin in Berlin.
-> , während ich in Berlin bin.
Alternativni redoslijed za subjunkcije
Za većinu subjunkcija postoji još i alternativni način pisanja, tako što ćemo napisati subjunkciju odnosno veznik na početku rečenice umjesto poslije zareza, a kako to izgleda pogledajmo na sljedećem primjeru:
Do sada smo pisali ovako:
Ich hatte gute Noten in der Schule, als ich ein Kind war. – s veznikom poslije zareza
Imao sam dobre ocjene u školi, kada sam bio dijete.
Alternativno možemo napisati ovako:
Als ich ein Kind war, hatte ich gute Noten in der Schule. – s veznikom na početku rečenice
Kada sam bio dijete, imao sam dobre ocjene u školi.
Šta se desilo? U alternativnoj varijanti smo napisali zavisnu rečenicu s veznikom na početku naše konstrukcije umjesto kao do sada poslije zareza. I u gornjem i u donjem primjeru zavisna rečenica u ovoj konstrukciju kojoj se nalazi veznik „als“ je ostao u potpunosti isti, odnosno: als ich ein Kind war. A šta se promijenilo u nezavisnoj rečenici koja se sada nalazi poslije zareza? Skoro sve je ostalo isto, jedino su subjekat i glagol zamijenili pozicije, odnosno „Ich hatte gute Noten in der Schule“ je prešlo u „hatte ich gute Noten in der Schule“. To je pravilo. Naravno, Nijemci bi vas u potpunosti razumjeli čak i da ne zamijenite subjekat i glagol, ali je moja dužnost da vas naučim pravilno. U nastavku ću napisati skoro sve prethodne primjere (izuzev one sa „dass“ i „sodass“) alternativnim redom riječi, kako biste na što više primjera vidjeli ovo pravilo:
Primjer 1
Ich trage eine warme Jacke, weil es draußen kalt ist.
Weil es draußen kalt ist, trage ich eine warme Jacke.
Primjer 2
Ich hatte gute Noten in der Schule, als ich ein Kind war.
Als ich ein Kind war, hatte ich gute Noten in der Schule.
Primjer 3
Mein Bruder musste viel lernen, als er Mathematik studiert hat
Als er Mathematik studiert hat, musste mein Bruder viel lernen.
ili
Als mein Bruder Mathematik studiert hat, musste er viel lernen.
Primjer 4
Wir haben sofort unsere Freunde besucht,
als wir gestern in Deutschland angekommen sind.
Als wir gestern in Deutschland angekommen sind,
haben wir sofort unsere Freunde besucht.
Primjer 5
Ich werde die Wäsche waschen, bis du aus der Schule kommst.
Bis du aus der Schule kommst, werde ich die Wäsche waschen.
Primjer 6
Ich fühle mich viel besser, seitdem ich regelmäßig laufe.
Seitdem ich regelmäßig laufe, fühle ich mich viel besser.
Primjer 7
Ich trage immer eine Jacke, wenn es draußen sehr kalt ist.
Wenn es draußen sehr kalt ist, trage ich immer eine Jacke.
Primjer 8
Wir müssen feiern, falls du den Job bekommst.
Falls du den Job bekommst, müssen wir feiern.
Primjer 9
Du wirst schneller abnehmen, indem du weniger Süßigkeiten isst.
Indem du weniger Süßigkeiten isst, wirst du schneller abnehmen.
Primjer 10
Ich werde einen neuen Laptop kaufen, während ich in Berlin bin.
Während ich in Berlin bin, werde ich einen neuen Laptop kaufen.
U svakodnevnom govoru je sasvim svejedno hoćemo li koristiti prvu ili drugu varijantu, jer one znače u potpunosti jedno te isto. Treba biti oprezan sa veznicima „dass“ i „sodass“. Što se njih tiče nastojete da budu skoro isključivo poslije zareza.
Nešto je ostalo nejasno?
Pišite mi i tokom slijedećeg prenosa na Youtubu ću uživo da odgovorim na Vaša pitanja!
