za najbolje iskustvo pri čitanju okrenite vaš mobilni uređaj u horizontalni položaj
U njemačkom jeziku postoji nekoliko vrsta priloških odredbi, ali ćemo se ovaj put osvrnuti samo na četiri najbitnije, a to su:
1) Vrijeme (kada se nešto desilo: u utorak, za dva sata, prije 7 dana, naredne godine, odmah, nikada, sutra, itd.)
2) Uzrok, razlog (zašto se nešto desilo: zbog magle, zbog ispita, zbog prehlade, itd.)
3) Način (kako se nešto desilo: s prijateljima, autom, avionom, pomoću sestre, zahvaljujući doktoru, itd.)
4) Mjesto (gdje se nešto desilo: kod kuće, u prodavnici, u Njemačkoj, pored mog stana, u učionici, na skajpu, itd.)
Sve ove priloške odredbe stoje obično na trećoj poziciji u izjavnoj rečenici odmah poslije subjekta i glagola i to u gore navedenom redoslijedu – vrijeme – uzrok – način – mjesto, ali prije nego što pređemo na kombinovanje raznih priloških odredbi prvo ćemo da pokažemo nekoliko primjera sa po jednom priloškom odredbom.
Vrijeme
Priloška odredba za vrijeme odgovara na pitanje “wann?”, “wie lange?”, “seit wann?” odnosno “kada?”, “koliko dugo?“ ili od kada?”. Dakle kad želimo reći kada se nešto dogodilo, koliko dugo radimo u nekoj firmi, od kada živimo u nekom gradu, kada idemo nekuda, kada smo ručali, kada idemo spavati, kada završavamo s poslom, kada idemo na trening itd.
Primjeri:
Wann möchtest du zu mir kommen? | Kada želiš doći kod mene? |
Ich werde morgen zu dir kommen. | Ja ću sutra doći kod tebe. |
Dakle prvo ide subjekat “ich”, pa glagol “werde” i tek onda “morgen“, odnosno priloška odredba za vrijeme. Ovaj dio “zu dir“, odnosno “kod tebe” odgovara na pitanje “kuda?” ili “gdje?”. To nam je ovje priloška odredba za mjesto i ona stoji poslije vremena “morgen“.
Wie lange bleibst du im Urlaub? | Koliko dugo ostaješ na godišnjem? |
Ich bleibe bis Ende August im Urlaub. | Ostajem do kraja avgusta na godišnjem. |
Ovdje pitamo sagovornika koliko dugo ostaje na godišnjem odmoru. Godišnji odmor ovdje odgovara na pitanje “gdje”, a “do kraja avgusta” nam označava prilošku odredbu za vrijeme. U odgovoru možemo vidjeti da “do kraja avgusta” stoji jasno ispred “na godišnjem”, odnosno “bis Ende August” ispred “im Urlaub”.
Seit wann ist dein Bruder verheiratet? | Od kada je tvoj brat oženjen? |
Mein Bruder ist seit 2009 verheiratet. | Moj brat je od 2009. godine oženjen. |
Wie lange lernst du Deutsch? | Koliko dugo učiš njemački? |
Ich lerne seit 2017 Deutsch. | Učim njemački od 2017. godine. |
Vrijeme dakle obično stoji na trećem mjestu, poslije subjekta i glagola. Ako imamo drugih priloških odredbi, oni će uglavnom uvijek stajati poslije vremena.
Uzrok, razlog
Priloška odredba za uzrok odgovara na pitanja poput “zašto?” ili “zbog čega?” odnosno na njemačkom između ostalog „warum?“ ili „wieso?“. Koristimo ovu prilošku odredbu kada želimo da objasnimo zbog čega učimo njemački, zbog čega želimo živjeti u Njemačkoj, zbog čega smo na dijeti, zbog čega ne jedemo meso, zbog čega više volimo kafu od čaja itd. Treba unaprijed uzeti u obzir, da se ova priloška odredba zbog prijedloga „wegen“ (zbog) poslije kojeg slijedi padež genitiv radi intenzivnije na višim nivoima i zbog čega ćemo pokazati samo tri primjera:
Wieso hast du nicht deine Hausaufgaben geschrieben? | Zbog čega nisi napisao/napisala svoju zadaću? |
Ich konnte wegen meiner Kopfschmerzen die Hausaufgaben nicht schreiben. | Nisam mogao/mogla zbog glavobolje pisati zadaću. |
Warum kommen so viele Leute nach Deutschland? | Zašto toliko ljudi dolazi u Njemačku? |
Viele Leute kommen wegen der guten Jobs nach Deutschland. | Puno ljudi dolazi zbog dobrih poslova u Njemačku. |
Warum ist das Konzert abgesagt? | Zašto je koncert odgođen? |
Wegen des schlechten Wetters. | Zbog lošeg vremena. |
Način
Ova priloška odredba se koristi kada želimo reći kako se nešto desilo ili kako ćemo nešto uraditi, kao npr. na koji način putujemo? Odgovor: s prijateljima, s autom, s avionom, onda kako smo uspjeli dobiti posao? Odgovor: pomoću sestre, zahvaljujući doktoru, itd.). Priloška odredba za način odgovara na pitanje “wie?”, odnosno “kako?”. I nju ćemo kao i prilošku odredbu za uzrok obrađivati detaljnije na višim nivoima, ali evo i za nju nekoliko primjera:
Wie willst du nach Deutschland reisen? | Kako želiš do Njemačke putovati? |
Sehr einfach. Ich werde mit einem Flugzeug fliegen. | Vrlo lako. Letiću s avionom. |
Trinkst du Kaffee mit oder ohne Zucker? | Da li piješ kafu sa ili bez šećera? |
Ich trinke Kaffee mit ein wenig Zucker. | Pijem kafu s malo šećera. |
Mjesto
Priloška odredba za mjesto je pored priloške odredbe za vrijeme najčešća priloška odredba na nižim nivoima. Neka najčešća pitanja na koja odgovara ova priloška odredba jesu “gdje?” – “wo?”, “odakle?” – “woher?” ili “kuda” – “wohin?”. Koristi se od prvog časa, kada želimo reći odakle dolazimo u rečenici “Woher kommst du?” – “Odakle dolaziš (ti)?“. Odgovor je obično „Ich komme aus Berlin.“, gdje bi ovo „aus Berlin“ bila priloška odredba za mjesto. Ona nam u ovom slučaju daje informaciju odakle je neko.
Wo lebst du? | Gdje živiš? |
Ich lebe in München. | Živim u Minhenu. |
Wo ist mein Laptop? | Gdje je moj laptop? |
Dein Laptop ist auf deinem Bett. | Tvoj laptop je na tvom krevetu. |
Wo möchte dein Bruder studieren? | Gdje tvoj brat želi studirati? |
Er möchte in Wien studieren. | On želi studirati u Beču. |
Wohin gehst du so spät? | Kuda ideš ovoliko kasno? |
Ich gehe zu einem Kollegen. | Idem kod jednog kolege. |
Woher kommt Markos Freundin? | Odakle dolazi Markova djevojka? |
Sie kommt aus Norwegen. | Ona dolazi iz Norveške. |
Kombinovanje priloških odredbi
Priloške odredbe vrlo lako možemo kombinovati kao i u našem jeziku. Šta to znači? To znači da možemo u istoj rečenici reći kada dolazimo, s kim dolazimo, zbog čega dolazimo i gdje dolazimo. Ispod navedene rečenice su prilagođene njemačkom redoslijedu, pa zbog toga zvuče malo čudno na našim jezicima.
Vrijeme: kada? wann?
Uzrok ili razlog?: zašto? warum?
Način: kako? wie?
Mjesto: wo?, woher?, wohin?
Ich komme morgen wegen des Konzerts mit einem Freund nach Hamburg. | Dolazim sutra zbog koncerta s prijateljem u Hamburg. |
Dein Cousin möchte wegen seiner Freundin gut Gitarre spielen lernen. | Tvoj rođak želi dobro naučiti svirati gitaru zbog svoje djevojke. |
Wir möchten euch morgen wegen meines Geburtstags zu einer Party einladen. | Mi vas želimo pozvati sutra zbog mog rođendana na žurku. |
Mein Bruder ist jeden Tag wegen seiner Prüfung sehr nervös. | Moj brat je svakog dana zbog svog ispita veoma nervozan. |
Manuel geht jeden Tag zu Fuß zur Arbeit. | Manuel ide svaki dan pješice na posao. |
Ne moraju u svim rečenicama uvijek biti sve četiri priloške odredbe. Nekada će to biti jedna, nekada dvije, nekada tri ili četiri, a nekada ni jedna. Sve zavisi od toga šta želimo reći. Nekada je dovoljno reći “Ich komme am Montag.”, nekada “Ich komme nach Köln.“, nekada „Ich komme am Montag nach Köln.“ itd. Bitno je međutim da vrijeme uvijek stoji ispred svih priloških odredbi, a mjesto je po pravilu uvijek zadnja priloška odredba u rečenici sa više priloških odredbi. Po pravilu takođe uzrok stoji ispred načina, ali se oni mogu „fulati“ . Bitno je samo izabrati prave riječi, pa redoslijed nekad neće ni igrati ulogu.
Rečenica „Dolazimo u Keln s autom sutra u 9 zbog pregleda.” zvuči kao da smo je mogli reći ljepše, zar ne? Ono što je ključno jeste da smo mi uprkos čudnom redoslijedu u potpunosti razumjeli šta je sagovornik htio da kaže. Na početku je to i u redu, ali bismo vremenom trebali bar poziciju vremena i mjesta ispoštovati, a uzrok i način između njih.
Ovo se može vrlo lako vježbati tako što napišemo prvo prostu rečenicu sa subjektom i glagolom, pa je počnemo proširivati prvo s vremenom, pa s vremenom i mjestom, pa s vremenom mjestom i načinom i na kraju ako baš moramo , onda možemo u tu rečenicu da ubacimo i uzrok.
Primjer
Vrijeme: kada? wann? | Uzrok ili razlog: zašto? warum? | Način: kako? wie? | Mjesto: wo? woher? wohin?
Marko liest ein Buch. | Marko čita knjigu. |
Marko liest zurzeit ein Buch. | Marko trenutno čita knjigu. |
Marko liest zurzeit in der Küche ein Buch. | Marko trenutno čita knjigu u kuhinji. |
Marko liest zurzeit fleißig in der Küche ein Buch. | Marko trenutno marljivo čita knjigu u kuhinji. |
Marko liest zurzeit wegen der Prüfung fleißig in der Küche ein Buch. | Marko trenutno marljivo čita knjigu u kuhinji zbog ispita. |
Priloška odredba na prvom mjestu u rečenici
Rečenice na njemačkom jeziku ne moraju uvijek da počinju sa subjektom, već mogu da počinju i s priloškim odredbama. Najčešća je vrijeme, ali se i ostale koriste na toj poziciji. U našem jeziku to takođe postoji, a to ćemo najbolje pokazati na nekoliko primjera:
Ich komme morgen zur Arbeit. | Dolazim sutra na posao. |
Morgen komme ich zur Arbeit. | Sutra dolazim na posao. |
Du kannst wegen der Kopfschmerzen nicht lernen. | Ne možeš zbog glavobolje učiti. |
Wegen der Kopfschmerzen kannst du nicht lernen. | Zbog glavobolje ne možeš učiti. |
Ich kann leider keine Kuchen backen. | Ne mogu nažalost peći kolače. |
Leider kann ich keine Kuchen backen. | Nažalost ne mogu peći kolače. |
Dein Handy ist in der Schublade. | Tvoj mobitel je u ladici. |
In der Schublade ist dein Handy. | U ladici je tvoj mobitel. |
Rečenice s priloškom odredbom na prvom ili trećem mjestu u potpunosti znače jedno te isto, ali im je redolijed riječi malo drugačiji. Što se same upotrebe tiče ne igra nikakvu ulogu hoćemo li početi sa priloškom odredbom ili subjektom. Većini učenika je redoslijed sa subjektom na prvom mjestu jednostavniji i “prirodniji”, te ga se zbog toga drže, što je sasvim u redu i ispravno. Sami njemci međutim koriste i jednu i drugu varijantu, te je zbog toga bitno da znamo šta su rekli i da nas taj redoslijed ne bi zbunio iz kojeg god razloga.
Pogledajte obavezno i video lekciju
Nešto je ostalo nejasno?
Pišite mi i tokom slijedećeg prenosa na Youtubu ću uživo da odgovorim na Vaša pitanja!
