Određeni i neodređeni članovi u njemačkom jeziku

Brojevi na njemačkom jeziku se izuzev brojeva od 21 do 99 izgovaraju potpuno istom logikom kao na našim jezicima. To je velika prednost u odnosu na neke druge strane jezike, jer u suštini znamo pravi redoslijed i sve što moramo znati jeste kako se brojevi na njemačkom zovu. Prije nego što pređemo na objašnjavanje većih brojeva moramo prvo da vidimo kako se zovu osnovni brojevi na njemačkom jeziku:

Pomoćni glagoli

U njemačkom jeziku se koriste dva pomoćna glagola u perfektu, a to su haben i sein, pri čemu glagol haben ima daleko širi spektar korištenja od glagola sein. Iako je u pitanju perfekt, odnosno prošlo vrijeme pomoćni glagoli haben i sein će da budu u prezentu, odnosno:

sein – biti
ich	bin	wir	sind
du	bist	ihr	seid
er/sie/es	ist	sie/Sie	sind

haben – imati
ich	heiße	wir	heißen
du	heißt	ihr	heißt
er/sie/es	heißt	sie/Sie	heißen

Relativno je jasno definisano kada koristimo glagol haben, a kada koristimo glagol sein kao pomoćne glagole u perfektu:

Glagol sein kao pomoćni glagol u perfektu koristimo za:

glagole kretanja poput gehen, fahren, laufen, schwimmen, fliegen, rennen, reisen, kommen itd.
glagole promjene stanja aufwachen, einschlafen, sterben
neki nekategorisani glagoli poput sein, passieren, werden, bleiben, itd.

Glagol haben kao pomoćni glagol u perfektu koristimo u 90% slučajeva i za njega nećemo izdvajati nikakve konkretne primjere, ali ćemo se svakako i na njega osvrnuti malo kasnije kada dođemo do praktičnih primjera. Jako je bitno razumjeti da se ovaj glagol koristi skoro uvijek u perfektu.

Osim toga glagol haben kao pomoćni glagol u perfektu više ne znači „imati“, već preveden na naše jezike znači isto što i „sein“, odnosno „biti“. Ovo na početku može biti malo konfuzno, ali se vremenom sleći.

ich habe geschlafen -> ja sam spavao
du hast mich gesehen -> ti si mene vidio/vidjela
er/sie hat das Essen gekauft -> on/ona je jelo kupio/kupila