Objekti u dativu

U lekciji o objektima u akuzativu učimo da većina glagola u njemačkom jeziku ide sa subjektom u nominativu i objektom u akuzativu.

Kada je u pitanju dativ, on ima daleko manji spektar glagola s traže da je objekat u dativu, a za neke od njih ste sigurno već čuli. Najpoznatiji su svakako danken (zahvaliti) i helfen (pomoći). Spisak glagola koji idu s objektom u dativu nije neograničen, ima ih daleko manje u odnosu na glagole koji idu s objektom u akuzativu, a mi ćemo se u ovoj lekciji osvrnuti na one koji se najviše koriste u svakodnevnom govoru, a to su danken, helfen, gehören i gefallen.

Kada smo pričali o glagolima koji traže da imamo subjekat u nominativu i objekat u akuzativu imali smo i određene glagole za to, a to su bili npr. haben, sehen, kaufen, lesen, suchen itd. Veoma slično će da bude i u dativu. Imaćemo subjekat u nominativu, ali će ovaj put objekat biti u dativu umjesto u akuzativu, odnosno članovi imenica će da budu u dativu, dok ćemo koristiti i lične zamjenice, takođe u dativu. Odmah na početku ove lekcije ćemo napisati i sve najbitnije članove u dativu, kao i lične zamjenice odmah poslije članova.

Spisak najvažnijih članova u dativu:

* neodređeni član se nikada ne piše u množini ni u jednom padežu

Svi članovi u dativu se mogu prepoznati po jednom određenom šablonu. Članovi muškog i srednjeg roda će uvijek završavati na –em, članovi ženskog roda na –er, a članovi množine na –en*. Olakšica je što muški i srednji rod imaju u potpunosti iste članove u dativu i ne moraju se učiti pojedinačno.

Lične zamjenice u svim padežima

Lične zamjenice bih preporučio da se uče napamet. Mogu se izdvojiti neki, koji imaju isti oblik kao „sie“ u nominativu i akuzativu, kako u jednini, tako i u množini, ali na našim jezicima manje više svi oni imaju različito značenje kao što se može vidjeti po četiri zamjenice „sie“, od kojih svaka znači nešto drugo.

Lične zamjenice bih preporučio da se uče napamet. Mogu se izdvojiti neki, koji imaju isti oblik kao „sie“ u nominativu i akuzativu, kako u jednini, tako i u množini, ali na našim jezicima manje više svi oni imaju različito značenje kao što se može vidjeti po četiri zamjenice „sie“, od kojih svaka znači nešto drugo.

Glagoli s objektom u dativu i njihova praktična primjena

Što se tiče rečenica s glagolima koji traže objekat u dativu one se kao i one s glagolima s akuzativom grade sa subjektom u nominativu i on je obavezan. Razlika je jedina što ćemo umjesto objekta u akuzativu imati objekat u dativu, a šta znači „objekat u dativu“? To znači ili da je član ispred imenice u dativu ili da je lična zamjenica u dativu. Danas ćemo se dakle baviti s četiri glagola (danken, helfen, gehören, gefallen) i njihovoj praktičnoj primjeni u svakodnevnici.

Glagoli helfen i danken

helfen – pomoći

Primjer 1

Imamo subjekat „ich“ („ja“), glagol „helfen“ („pomoći“) i objekat „du“(„ti“). Subjekat „ich“pomaže nekome, osoba kojoj pomaže je objekat, a to je u ovom primjeru „du“. Pošto helfen traži da objekat mora biti u dativu, „du“ postaje „dir“, odnosno „ti“ postaje „tebi“.

Ich helfe dir.
Ja pomažem tebi.

Primjer 2

Imamo subjekat „der Arzt“, („doktor“), glagol „helfen“ („pomoći“) i objekat „ein Kind“(„jedno dijete“). Subjekat „der Arzt“pomaže nekome, osoba kojoj pomaže je objekat, a to je u ovom primjeru „ein Kind“. Pošto helfen traži da objekat mora biti u dativu, „ein Kind“ postaje „einem Kind“, odnosno „jedno dijete“ postaje „jednom djetetu“.

Der Arzt hilft einem Kind.
Doktor pomaže jednom djetetu.

Primjer 3

Imamo subjekat „mein Freund“, („moj prijatelj“), glagol „helfen“ („pomoći“) i objekat „deine Tochter“(„tvoja ćerka“). Subjekat „Mein Freund“ pomaže nekome, osoba kojoj pomaže je objekat, a to je u ovom primjeru „deine Tochter“. Pošto helfen traži da objekat mora biti u dativu, „deine Tochter“ postaje „deiner Tochter“, odnosno „tvoja ćerka“ postaje „tvojoj ćerki“.

Mein Freund hilft deiner Tochter.
Moj prijatelj pomaže tvojoj ćerki.

danken – zahvaliti

Primjer 1

Imamo subjekat „die Schüler“, („đaci“), glagol „danken“ („zahvaliti“) i objekat „die Lehrerin“(„učiteljica“). Subjekat „die Schüler“ se zahvaljuju nekome, osoba kojoj se zahvaljuju je objekat, a to je u ovom primjeru „die Lehrerin“. Pošto danken traži da objekat mora biti u dativu, „die Lehrerin“ postaje „der Lehrerin“, odnosno „učiteljica“ postaje „učiteljici“.

Die Schüler danken der Lehrerin.
Đaci se zahvaljuju učiteljici.

Primjer 2

Imamo subjekat „Laura“, glagol „danken“ („zahvaliti“) i objekat „ihr Vater“(„njen otac“). Subjekat „Laura“ se zahvaljuje nekome, osoba kojoj se zahvaljuje je objekat, a to je u ovom primjeru „ihr Vater“. Pošto danken traži da objekat mora biti u dativu, „ihr Vater“ postaje „ihrem Vater“, odnosno „otac“ postaje „ocu“.

Laura dankt ihrem Vater.
Laura zahvaljuje njenom (svom) ocu.

Primjer 3

Imamo subjekat „der Patient“, („pacijent“), glagol „danken“ („zahvaliti“) i objekat „die Chirurgin“(„hirurginja“). Subjekat „der Patient“ zahvaljuje nekome, osoba kojoj zahvaljuje je objekat, a to je u ovom primjeru „die Chirurgin“. Pošto danken traži da objekat mora biti u dativu, „die Chirurgin“ postaje „der Chirurgin“, odnosno „hirurginja“ postaje „hirurginji“.

Der Patient dankt der Chirurgin.
Pacijent zahvaljuje hirurgu.

Glagoli gehören i gefallen

Što se glagola gehören i gefallen tiče oni funkcionišu isto kao danken i helfen sa subjektom u nominativu i objektom u dativu, samo što je u njihovom slučaju osoba kojoj se nešto sviđa ili osoba kojoj nešto pripada objekat u dativu, a ono što se toj osobi sviđa, odnosno šta toj osobi pripada subjekat u nominativu. Uvijek ćemo objekat u dativu određivati po pitanju „kome se zahvaljuje?“, „kome pomaže?“, „kome se sviđa?“ ili „kome pripada?“, a osoba ili stvar koja se zahvaljuje, koja pomaže, koja se sviđa ili koja pripada nekome ili nečemu će uvijek biti subjekat u nominativu.

gehören – pripadati

Primjer 1

Imamo subjekat „das Auto“, („auto“), glagol „gehören“ („pripadati“) i objekat „mein Professor“(„profesor“). Subjekat „das Auto“ pripada nekome, osoba kojoj pripada je objekat, a to je u ovom primjeru „der Professor“. Pošto gehören traži da objekat mora biti u dativu, „mein Professor“ postaje „meinem Professor“, odnosno „moj profesor“ postaje „mom profesoru“.

Das Auto gehört meinem Professor. ili Meinem Professor gehört das Auto.
Auto pripada mom profesoru. ili Mom profesoru pripada auto.

Primjer 2

Imamo subjekat „der Schlüssel“, („ključ“), glagol „gehören“ („pripadati“) i objekat Frau Steiner“(„gospođa Steiner“). Subjekat „der Schlüsel“ pripada nekome, osoba kojoj pripada je objekat, a to je u ovom primjeru „Frau Steiner“. Imena i imenice u jednini se ne mijenjaju u dativu, tako da ni „Frau Steiner“ neće promijeniti svoj oblik i ostaje onakav kakav je bio i u nominativu.

Der Schlüssel gehört Frau Steiner. ili Frau Steiner gehört der Schlüssel.
Ključ pripada gospođi Steiner. ili Gospođi Steiner pripada ključ.

Primjer 3

Imamo subjekat „die Tasche“, („tašna“), glagol „gehören“ („pripadati“) i objekat „meine Freundin“(„moja prijateljica“). Subjekat „die Tasche“ pripada nekome, osoba kojoj pripada je objekat, a to je u ovom primjeru „meine Freundin“. Pošto gehören traži da objekat mora biti u dativu, „meine Freundin“ postaje „meiner Freundin“, odnosno „moja prijateljica“ postaje „mojoj prijateljici“.

Die Tasche gehört meiner Freundin. ili Meiner Freundin gehört die Tasche.
Tašna pripada mojoj prijateljici. ili Mojoj prijateljici pripada tašna.

gefallen – sviđati (se)

Primjer 1

Imamo subjekat „diese Jacke“, („ta jakna“), glagol „gefallen“ („sviđati se“) i objekat „ich“(„ja“). Subjekat „diese Jacke“ se sviđa nekome, osoba kojoj se sviđa je objekat, a to je u ovom primjeru „ich“. Pošto gefallen traži da objekat mora biti u dativu, „ich“ postaje „mir“, odnosno „ja“ postaje „meni“.

Diese Jacke gefällt mir. ili Mir gefällt diese Jacke.
Ta Jakna se sviđa meni. ili Meni se sviđa ta jakna.

Primjer 2

Imamo subjekat „der Kurs“, („kurs“), glagol „gefallen“ („sviđati se“) i objekat „die Schüler“(„učenici“). Subjekat „der Kurs“ se sviđa nekome, osoba kojoj se sviđa je objekat, a to su u ovom primjeru „die Schüler“. Pošto gefallen traži da objekat mora biti u dativu, „die Schüler“ postaje „den Schülern*“, odnosno riječ „učenici“ postaje „učenicima“.

Der Kurs gefällt den Schülern*. ili Den Schülern gefällt der Kurs.
Kurs se sviđa učenicima. ili Učenicima se sviđa kurs.

Primjer 3

Imamo subjekat „das Essen“, („jelo“), glagol „gefallen“ („sviđati se“) i objekat „die Gäste“(„gosti“). Subjekat „das Essen“ se sviđa nekome, osoba kojoj se sviđa je objekat, a to su u ovom primjeru „die Gäste“. Pošto gefallen traži da objekat mora biti u dativu, „die Gäste“ postaje „den Gästen*“, odnosno riječ „gosti“ postaje „gostima“.

Das Essen gefällt den Gästen*. ili Den Gästen gefällt das Essen.
Jelo se sviđa gostima. ili Gostima se sviđa jelo.

*Mnoge imenice u dativu množine dobiju nastavak -n na kraju

Na ovih 12 primjera smo pokazali na koji način gradimo rečenice s glagolima helfen, danken, gehören i gefallen, koji pored subjekta u nominativu traže i objekt u dativu.