Objekti u akuzativu

Prije nego što objasnimo objekte u akuzativu, prvo moramo da objasnimo osnove padeža u njemačkom jeziku. U odnosu na druge jezike, pa tako i na naše, njemački jezik ima samo četiri padeža, od kojih se u svakodnevnom govoru najviše koriste tri. Padeži su nominativ, genitiv, dativ i akuzativ, a genitiv je taj koji se koristi najmanje. U odnosu na naše jezike, u njemačkom jeziku se u većini slučajeva mijenja samo član kada se neka imenica deklinira, a rijetko i sama imenica.

Jasno je vidiljivo da su se imenice jedva promijenile. Jedina promjena imenica će biti u muškom i srednjem rodu u genitivu, ali to ćemo ostaviti za B1 nivo.

Na nivou A1 se najviše radi sa nominativom, dativom i akuzativom, a u tim padežima se skoro nikada ne mijenja imenica u jednini, već kao što je gore vidljivo isključivo član. Ovo važi za sve vrste članova – određeni, neodređeni, prisvojni, pokazni i negativni. U našim jezicima se mijenja i sama imenica, pa dobijemo kombinacije poput „čovjek – čovjekovo – čovjeku – čovjeka – čovječe – s čovjekom – o čovjeku“ i tako za sve rodove i imenice.

Član u njemačkom jeziku se određuje prema rodu imenice, koja stoji poslije samog člana. Znači ako je Mann muškog roda, onda tada ne možemo koristiti član das ili die, već der.

Subjekat

Objekti u akuzativu

Svi članovi imenica muškog roda završavaju na –en , dok članovi ženskog i srednjeg roda, kao i množine ostaju u potpunosti isti kao u nominativu. Drugačije rečeno: U akuzativu koristimo iste članove kao i u nominativu za ženski i srednji rod, kao i za množinu.

Praktična primjena subjekata i objekata u rečenicama

Da bismo imali ne samo subjekat (koji je obavezan) već i objekat u rečenici, moramo imati i glagol koji to uslovljava, a takve glagole je vrlo lako prepoznati i naučiti, jer skoro svi glagoli u našim jezicima rade isto, odnosno ako imamo npr. glagol „imati“, to podrazumijeva da neko ima nešto. Osoba koja ima je subjekat u nominativu, a predmet koju ta osoba ima je objekat u akuzativu.

Glagol je dakle „imati“. „Moj djed“ je subjekat, on ima nešto, a šta on ima? „Jednog psa“. Pas je dakle objekat i on je u akuzativu. A šta tačno znači „u akuzativu“? To znači da je član ispred imenice „Hund“ u akuzativu, a sve članove u akuzativu smo ispisali malo iznad. Hund je inače muškog roda, a mi u ovom primjeru koristimo neodređeni član. U nominativu bi to bilo ovako: „ein Hund“, odnosno „jedan“ ili „neki pas“, ali pošto je u ovom slučaju pas objekat, njegov član prelazi iz „ein“ u „einen“.

Došlo je do promjene, jer je pas muškog roda. Ako napišemo istu rečenicu, ali tako da djed ima lampu, koja je ženskog roda, umjesto psa, koji je muškog roda, tada ćemo koristiti neoređeni član za imenice ženskog roda.

„Eine Lampe“ je ista i u nominativu i u akuzativu. Ništa se nije promijenilo, jer su kao što smo već naveli članovi u nominativu i akuzativu za ženski i srednji rod, kao i za množinu isti. Jedina razlika je u muškom rodu. Ako je „die Lampe“ u nominativu, onda će biti i „die Lampe“ u akuzativu, ako je „das Kind“ u nominativu, biće i „das Kind“ u akuzativu, ako je „meine Schwester“ u nominativu, biće i „meine Schwester“ u akuzativu, itd., ali će zato „der Tisch“ postati „den Tisch“, „mein Bruder“ će postati „meinen Bruder“, „kein Appetit“ u „keinen Appetit“, „unser Opa“ postaje „unseren Opa“ itd. Ovo dakle važi za sve gore navedene vrste članova – kako za određeni, tako i za neodređeni, negativni, pokazni i za sve vrste prisvojnih članova.

Primjeri (rodovi objekata će biti označeni bojama: muški plavom, ženski crvenom, srednji zelenom)

Primjer 1

Imamo subjekat „du“, odnosno „ti“, glagol „fahren“ odnosno „voziti“ i objekat „mein Fahrrad“, odnosno „moj bicikl“. Fahrrad je srednjeg roda, tako da se njegov član neće promijeniti u akuzativu. Subjekat je „du“, odnosno lična zamjenica u nominativu. „Du“ vozi nešto, a to što vozi je objekat. Objekat je „mein Fahrrad“ i on je u akuzativu. Pošto je u pitanju srednji rod, njegov član ostaje isti kao u nominativu.

Primjer 2

Imamo subjekat „wir“, odnosno „mi“, glagol „kaufen“ odnosno „kupiti“ i objekat „ein Tisch“, odnosno „jedan sto“. Tisch je muškog roda i njegov član će se promijeniti u akuzativu tako što će iz ein preći u einen. Subjekat je „wir“, odnosno lična zamjenica u nominativu. „Wir“ kupuje nešto, a to što kupuje je objekat. Objekat je „ein Tisch“ i on je u akuzativu. Pošto je u pitanju muški rod, njegov član ne ostaje isti kao u nominativu i on u akuzativu treba da završi na –en, odnosno postaje „einen Tisch“.

Primjer 3

Imamo subjekat „meine Schester“, odnosno „moja sestra“, glagol „haben“ odnosno „imati“ i objekat „deine Tasche“, odnosno „tvoju tašnu“. Tašna je ženskog roda, tako da se njen član neće promijeniti u akuzativu. Subjekat je „meine Schwester“, odnosno imenica sa prisvojnim članom u nominativu. „Meine Schwester“ ima nešto, a to što ima je objekat. Objekat je „deine Tasche“ i on je u akuzativu. Pošto je u pitanju ženski rod, njegov član ostaje isti kao u nominativu.

Primjer 4

Imamo subjekat „der Hund“, odnosno „pas“, glagol „essen“ odnosno „jesti“ i objekat „sein Futter“, odnosno „svoju/njegovu hranu“. Futter je srednjeg roda, tako da se njegov član neće promijeniti u akuzativu. Subjekat je „der Hund“, odnosno imenica s određenim članom u nominativu. „der Hund“ jede nešto, a to što jede je objekat. Objekat je „sein Futter“ i on je u akuzativu. Pošto je u pitanju srednji rod, njegov član ostaje isti kao u nominativu.

Primjer 5

Imamo subjekat „sein Kollege“, odnosno „njegov kolega“, glagol „suchen“ odnosno „tražiti“ i objekat „ein Computer“, odnosno „jedan kompjuter“. Computer je muškog roda i njegov član će se promijeniti u akuzativu tako što će iz ein preći u einen. Subjekat je „sein Kollege“, odnosno imenica s prisvojnim članom u nominativu. „Sein Kollege“ traži nešto, a to što traži je objekat. Objekat je „ein Computer“ i on je u akuzativu. Pošto je u pitanju muški rod, njegov član ne ostaje isti kao u nominativu i on u akuzativu treba da završi na –en, odnosno postaje „einen Drucker“.

Primjer 6

Imamo subjekat „Frank“ – mušku osobu, glagol „brauchen“ odnosno „trebati“ i objekat „der Drucker“, odnosno „štampač“. Drucker je muškog roda, njegov član će se promijeniti u akuzativu tako što će iz der preći u den. Subjekat je „Frank“, odnosno lično ime/imenica u nominativu. „Franku“ treba nešto, a to što mu treba je u njemačkoj rečenici objekat. Objekat je „der Drucker“ i on je u akuzativu. Pošto je u pitanju muški rod, njegov član ne ostaje isti kao u nominativu i on u akuzativu treba da završi na –en, odnosno postaje „den Drucker“.

Primjer 7

Imamo subjekat „ich“, odnosno „ja“, glagol „sehen“ odnosno „vidjeti“ i objekat „dein Bruder“, odnosno „tvoj brat“. Brat je muškog roda i njegov član će se promijeniti u akuzativu tako što će iz dein preći u deinen. Subjekat je „ich“, odnosno lična zamjenica u nominativu. „Ich“ vidi nešto, a to što vidi je objekat. Objekat je „dein Bruder“ i on je u akuzativu. Pošto je u pitanju muški rod, njegov član ne ostaje isti kao u nominativu i dobija nastavak –en, odnosno postaje „deinen Bruder“.

Zaključak

Ako želimo u potpunosti pravilno koristiti padeže nominativ i akuzativ, onda moramo da uzmemo u obzir tri ključne stvari:

rod imenice – moramo znati rod neke imenice kako bismo mogli pravilno da joj mijenjamo član kroz padeže

glagol – moramo da pazimo da li glagol koji imamo u rečenici uopšte „traži“ akuzativ. Olakšavajuća okolnost je svakako, što većina glagola „traže“ da imamo i nominativ i akuzativ.

Prepoznati subjekat i objekat

Ovdje se u suštini može pogriješiti samo u akuzativu, jer ako znamo sve članove i nastavke u nominativu, onda znamo i skoro sve u akuzativu. Kao što smo već nekoliko puta rekli članovi akuzativa se u odnosu na nominativ razlikuju jedino u muškom rodu, gdje svi članovi završavaju na –en.