Pravilna i nepravilna promjena glagola u prezentu
U njemačkom jeziku se glagoli između ostalog mogu podijeliti na pravilne i nepravilne, ali šta to tačno znači?
Kada kažemo da je neki glagol pravilan, to znači da mu se osnova ne mijenja ni pri promjeni kroz lica, ni u preteritu ni u particip perfektu. To je definicija pravilnih glagola. Svi ostali glagoli kojima se mijenja osnova ili kroz lica, ili u preteritu ili u particip perfektu se nazivaju nepravilnim glagolima. Mi u ovoj lekciji nećemo preduboko zalaziti u svijet pravilnih i nepravilnih glagola, ali ćemo pratiti promjene nekih kroz lica glagola isključivo u prezentu. Zanemarićemo promjene kroz preterit i particip perfekt i to ćemo ostaviti za neku drugu lekciju. Fokusiraćemo se na to šta je osnova glagola, koji su nastavci pravilnih i dati primjere i pravilnih i nepravilnih glagola.
Glagoli koji se u prezentu pravilno mijenjaju kroz lica
Već smo rekli da se ovim glagolima ne mijenja osnova kroz lica u prezentu. Prije nego što objasnimo kako "dobiti" osnovu nekog glagola, pogledajmo koji su to nastavci svih pravilnih i nekih nepravilnih glagola u prezentu:
| Nastavci pravilnih glagola | |||
|---|---|---|---|
| jednina | množina | ||
| ich | -e | wir | -en |
| du | -(e)st | ihr | -t |
| er/sie/es | -(e)t | sie/Sie | -en |
Ove nastavke u zavisnosti od lica dodajemo osnovi nekog pravilnog glagola, a šta je osnova nekog glagola? Osnova svakog glagola se dobije tako što se od njegovog infitiniva odbije -en, kao npr.:
| Infinitiv | Osnova |
|---|---|
| leben | leb- |
| kommen | komm- |
| gehen | geh- |
| bitten | bitt- |
Kod glagola koji se pravilno mijenjanju u prezentu se osnova dakle ne mijenja. Da bismo objasnili šta to znači pokazaćemo prvo gore navedene glagole iz druge tabele sa nastavcima iz prve tabele.
| leben (osnova "leb-") | |||
|---|---|---|---|
| jednina | množina | ||
| ich | lebe | wir | leben |
| du | lebst | ihr | lebt |
| er/sie/es | lebt | sie/Sie | leben |
| kommen (osnova "komm-") | |||
|---|---|---|---|
| jednina | množina | ||
| ich | komme | wir | kommen |
| du | kommst | ihr | kommt |
| er/sie/es | kommt | sie/Sie | kommen |
| gehen (osnova "geh-") | |||
|---|---|---|---|
| jednina | množina | ||
| ich | gehe | wir | gehen |
| du | gehst | ihr | geht |
| er/sie/es | geht | sie/Sie | gehen |
| bitten (osnova "bitt-") | |||
|---|---|---|---|
| jednina | množina | ||
| ich | bitte | wir | bitten |
| du | bittest | ihr | bittet |
| er/sie/es | bittet | sie/Sie | bitten |
Kao što se može vidjeti u navedenim primjerima na osnove glagola smo dodali nastavke za pravilne glagole iz prve tabele i tako dobili promjenu tih glagola kroz lica.
Kod glagola "bitten" smo dodali dodatno i slovo "e" u drugom i trećem licu jednine, kao i u drugom licu množine radi lakšeg i ljepšeg izgovora. Slovo "e" se u drugom i trećem licu jednine, kao i u drugom licu množine dodaje kod glagola čija osnova završava na slova t, d, m i n. Neki primjeri su: arbeiten, finden, rechnen, itd.
Promjena sa gore navedenim glagolima se na isti način može izvršiti sa sve i jednim glagolom koji se pravilno mijenja u prezentu.
Glagoli koji se u prezentu nepravilno mijenjaju kroz lica
Nažalost nisu svi glagoli pravilni, tako da se moraju učiti i forme nepravilnih glagola ukoliko želite pravilno pričati. Mi ćemo se u ovoj lekciji i dalje držati samo promjene nepravilnih glagola u prezentu kao što je to bio i slučaj s glagolima koji se pravilno mijenjaju u prezentu. Pokazaćemo par primjera nepravilnih glagola kod kojih se mijenja kompletna osnova, zbog čega se i zovu nepravilni. Najpoznatiji nepravilni glagol koji se uči od prvog časa njemačkog jezika jeste glagol "sein", odnosno "biti". Njegova osnova, kao i oblici skoro uopšte nisu identični. Mnogi ljudi toga možda nisu svjesni, ali ista je situacija i na našem jeziku:
| biti | |||
|---|---|---|---|
| jednina | množina | ||
| ja | sam | mi | smo |
| ti | si | vi | ste |
| on/ona/ono | je | oni | su |
Kao što se može vidjeti i u našem jeziku glagoli "biti" ne samo da je promijenio osnovu, već je i sasvim "izgubio".
Slijede glagol "sein" i nekoliko drugih nepravilnih glagola na njemačkom:
| sein (biti) | |||
|---|---|---|---|
| jednina | množina | ||
| ich | bin | wir | sind |
| du | bist | ihr | seid |
| er/sie/es | ist | sie/Sie | sind |
| essen (jesti) | |||
|---|---|---|---|
| jednina | množina | ||
| ich | esse | wir | essen |
| du | isst | ihr | esst |
| er/sie/es | isst | sie/Sie | essen |
| lesen (čitati) | |||
|---|---|---|---|
| jednina | množina | ||
| ich | lese | wir | lesen |
| du | liest | ihr | lest |
| er/sie/es | liest | sie/Sie | lesen |
Kao što se može vidjeti kroz ova tri primjera kod nepravilnih glagola se mijenja osnova. Kod glagola "essen" vokal "e" je prešao u "i", a kod lesen "e" je prešao u "ie". Neki nepravilni glagoli veoma liče na pravilne, ali zbog jednog slova ili preglasa i oni spadaju u nepravilne kao npr. fahren ili heißen.
| fahren (voziti) | |||
|---|---|---|---|
| jednina | množina | ||
| ich | fahre | wir | fahren |
| du | fährst | ihr | fahrt |
| er/sie/es | fährt | sie/Sie | fahren |
| heißen (zvati se) | |||
|---|---|---|---|
| jednina | množina | ||
| ich | heiße | wir | heißen |
| du | heißt | ihr | heißt |
| er/sie/es | heißt | sie/Sie | heißen |
Kod glagola "fahren" osnova je dobila umlaut, odnosno drugo i treće lice nisu "du fahrst" i "er/sie fahrt" već fährst odnosno fährt, a glagol "heißen" je nepravilan u drugom licu jednine, jer nije dobio nastavak -st, već samo -t. Da smo stavili -st, izgledao bi ovako heißst i imali bismo dva slova "s" na kraju, odnosno oštro (ß) i normalno.
Kompletan spisak svih glagola u svim oblicima, licima, vremenima itd. postoji na stranici verbformen.de .